Učitelj

када се развијају жестока радозналост, неумерене жеље, чудне перверзије. Радозналост детета је скоро искључиво управљена полноме животу родитеља, тврди ауторитативно Фројд, смело преносећи на већину људи испитивања морбидних случајева које је чинио као лекар.

И тада се рађа Едипов комплекс, праћен осталим комплексима!.. Сваки човек има у себи нешто од Едипове душе! Сваки је волео своју мајку родоскрвном љубављу, и желео је, из љубоморе, смрт свога оца! Једва да Фројд чини неке резерве. Јер, по њему, дете од осамнаест месеца, због своје страховите сексуалне љубоморе, због свога урођенога садизма, и због својих аналних сугестија, жели „смрт свога оца, пошто га је подвргло мучењу кастрирања.“

Речи Мориса Магра потписаће сваки свесан, нормалан и моралан човек, који познаје људску психу и њена здрава и болесна стања. Јер забуне које је Фројд унео међу номиналне научнике с једне, и међу живчано растројене и морално лабилне особе, с друге стране, својим ненаучним генералисањима, и подизањем појава у морбидним психама до неких скоро психолошких закона, нису ни незнатне, ни наивне, ни несвесно створене. Вредило би опширно се зауставити на веома актуелној теми: колики је удео психоанализа имала у савременом сумраку свих етичких и духовних принципа и вредностир Искрен и незавијен одговор на то питање показао би тачно, колико је непрегледно зло у данашњем човечанству посејао скоро упокојени јеврејски лекар Сигмунд Фројд.

Д-р Ксенија Атанасијевић

#. — Проблеми и решења

Биолошки и социолошки закони у васџишању

Два су главна фактора с којима васпитање мора да рачуна. С

једне стране телесне, умне, и моралне диспозиције, које човек доноси рођењем, а с друге стране могућности (средина, средства и начин) да се те диспозиције развију, да се што целисходније формирају снаге васпитаника и тако најефикасније послуже одржавању и усавршавању човека и човечанства. Јер ако се не развијају човекове снаге, које су у ствари носиоци живота, онда се тим угрожава и сам живот човека. А пошто је живот непрекидно мењање и усавршавање, логично је да је његово одржање условљено и његовим усавршавањем. Строго узев, дакле, одржање и усавршавање су нераздвојни чиниоци — нужно се условљавају: без одржања нема усавршавања, али ни обратно.

Пошто дакле васпитање служи развитку човекових снага, нужних за човеков живот, то се самим тим намеће и нужност вапитања. У колико је процес развитка обезбеђенији у толико је обезбеђенији живот, као што свако спречавање тога развитка грози егзистенцији живота. То је убедљив доказ да се развитак у животу не може спречити. Он се само може привремено зауставити, али то