Učitelj

У. — Учштељева хроника

УНАПРЕЂЕЊЕ

— У извршењу пресуде Државног савета, унапређење се доноси са даном испуњених услова —

Унапређење као акт дискреционог права, производи пуноважно дејство

тек од дана сагласности Главне контроле. Грешка управног акта, било да је у питању повреда формалног или материјалног права повлачи ништавност датог унапређења. ; Јудикатура Државног савета расправила је питање унапређења које је грешком донето пре обавезног рока из 5 49 Закона о чиновницима. Поводом једног конкретног случаја (који је дао повода општој седници Државног савета) Државни савет је, по тужби Главне контроле, поништио указ о унапређењу у МУП групу са разлога што заинтересовани чиновник није провео у УШ групи три ефективне године државне службе. Услед такве правне ситуације поникла су два значајна питања: 1) да ли је управна власт (Министарство) обавезна да извршујући саветску пресуду поново донесе одлуку о унапређењу или ће разлоге за то поново слободно ценити; 2) од којег се дана мора рачунати нова одлука о унапређењу која је постулат пресуде»

На општој седници, Државни савет је решењем бр. 32776/33 год. дао интерпретацију: Ако је поништени указ о унапређењу по групама само са разлога што у времену унапређења службеник није испунио законски услов у погледу година службе, али је тај услов испунио доцније пре доношења указа у извршењу саветске пресуде, управна власт је дужна да поново призна раније дату групу и то са даном када је испуњен услов (стечено право) тј. са даном када је навршен минимални рок у претходној групи.

Прелазећи на меритум ствари Савет констатује да управна власт у оваком случају мора донети одлуку о унапређењу. Аргументе за своје гледиште Савет заснива углавном на следећим чињеницама.

Према првој реченици чл. 42 закона о Државном савету и управним судовима, пресуде Државног савета и правоваљане пресуде управних судова обавезне су за управну власт. По чл. 34 истог закона пресудом се тужба или одбацује или уважава. У овом другом случају пресудом се управни акт поништава. Ако је потребно да се донесе нов управни акт, надлежна управна власт доноси тај акт у смислу примедаба управног суда. Према томе, за доношење новог управног акта одлучне су примедбе управног суда којима је тужба уважена. И када је тужба Главне контроле уважена он је поништен у смислу уважене тужбе. Уважењем тужбе, има се по поништеном управном акту донети нови управни акт у границама уважене тужбе, кад је потребно да се тај управни акт донесе. И зато када је тужба Главне контроле уважена, да је управни акт о унапређењу државног службеника противан закону само због тога што дотични службеник није био навршио потребан број година на дан када је унапређен, онда је управни акт и поништен само утолико уколико је нападан том уваженом тужбом. Према томе новим управним актом има се само та погрешка исправити у првобитном управном акту тј. управни акт довести у склад са односним законским прописима о томе, односно донети нови управни акт о унапређењу службеника са даном када је потребан број година службе навршио. Јер у самој ствари управни акт, тужбом Главне контроле и није нападан као такав већ само због тога што приликом првог управног акта о унапређењу нису били испуњени услови у погледу година службе. Мначе не донети никакав нов управни акт о унапређењу тога службеника у том случају или донети га са важношћу унапређења са даном када се тај нови управни акт донесе, значило би отићи тим управним актом ш!га реШ шп тужбе, или друкчије речено и преко примедаба управног суда што би било противно и чл. 34 и 42 закона о Државном савету и управним судовима.

На ово ништа не утиче право слободне оцене управне власти о унапређењу државног службеника из 55 49, 50 и 58 Закона о чиновницима, укслико би који од њих дошао у примену, јер је та слободна оцена већ употребљена приликом првог унапређења, односно изјава воље управне власти по слободној оцени за унапређење односног службеника је већ учињена

zk ika Ca

и = =! пе e IG. oi Boj iii a i Za

ui zid ki ai i. i i i = —___ 4. ___--