Učitelj

У/. — Оцене и прикази

НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИСКЕ БИОГРАФИЈЕ У ДРАМАТИЗОВАНОМ ОБЛИ-

КУ, Властимир Ђурђић, проф. и Босиљка Манојловић-Заниновић, учитељ. Београд.

Највећа мана у основној и средњој школи је отсуство доживљавања историских личности и догађаја. Доживљавање историских збивања и њихових носилаца најбољи је начин да се историја осети разуме и трајно научи. ИМ само када се тако учи историја може да врши националистичку мисију. Вербалистичко и механистичко учење историје незнатне је вредности. Истина, ми жива реч у устима вештога оратора и доброга познаваоца историје, културе, човека и људске заједнице, може да буде врло ефектна, може да изазове доживљавање историских факата и процеса, али то доживљавање је тренутно и непотпуно, пре површно но дубоко, каткада више мисаоно но емоционално. Да се омогући правилно и објективно доживљање личности, народа и њихових стремљења, историских процеса и превирања, мора се историја објективно и потпуно излагати, не једнострано. Учити датуме, сухопарно оцртане личности и непотпуно изложене историске догађаје значи убијати љубав за ту необично интересантну, корисну и потребну науку; значи дати неверну, непотпуну и нетачну слику друштва и народа, личности и догађаја. Изучавање историје пати од необјективности, непотпуности, неповезаности и грубе сухопарности. Зато и не може да се разуме прошлост, погрешно се тумачи садашњост и изводе се нетачни закључци за будућност. Таква историја и није кључ за упознавање народа, историских превирања и збивања. Међутим, ако историја не дешифрира прошлост народа, њихова настојања у изграђивању или рушењу културе, њихову психу и продукте духа, целокупан живот у свима својим манифестацијама, то није историја.

Ради потпунијег разумевања историје служи и драматизација историјских чињеница, појава и личности. Један покушај, да се, унеколико, помогне разумевање историје у основној школи учинили су и писци у овој књижици, која претставља драматизоване биографије. Овом књижицом дат је само један исечак из историје — политичко — фолклорни. Не види се У њој дух народа словенских и њихове одлике и мане, њихова стремљења, културни замаси и оцртане линије живота. Отсуствују манифестације уметничке, научне, филозофске. Но, писци књиге држали су се стриктно, и скоро буквално, програма наставе, и онда се разуме и њихово писање. Али, важно је подвући да се код нас осећа жеља за модернизовањем наставе, па и ово драматизовање биографија наших писаца резултат је тога.

Драматизација историје врло је тешка. Захтева обилно познавање историјске грађе и истине, вештину драматскога конструисања, естетску, дакле, уметничку обраду и објективност излагања. За драмско писање историје тражи се више но за писање драме. Писац драматизоване историје мора бити историчар, научник и уметник. А то је врло тешко. Шта више, драматизовање историје, намењене деци, још је теже од свега овога, јер се морају до танчина познавати психа и стремљења деце, као и теорије образовања. Међутим, и с уско васпитнога гледишта посматрана, књижица садржи материјал, који може и неугодно да делује и зато из ње, у даљим издањима, треба да испадну сва имена политичара скорашњице. Па и сам начин излагања није прилагођен деци у довољној мери. Лепо писане биографије су саме по себи врло занимљиве. А дате још и у драматизованом облику, морају бити необично привлачне и потресне. Па то је сасвим разумљиво, јер се у њима износи успињање пирамидом културе и живота и трагедија, крвава трагедија човека, народа, човечанства; па онда крах или уздизање идеја, сурвавање идеала, масакрирање човечанства и свега што је идеално. Али, кроз ове драматизоване биографије ово не може да се види тако лепо и јасно. У даљим издањима ове књижице писци ће успети да је употпуне и да уклоне оне стилске и правописне грешке које су се поткрале услед брзога рађења и које су, уосталом разумљиве у првом издању. Но, и поред свега овога, ова књижица допринеће општем и потпунијем познавању историје, пробудиће, умногоме, љубав према историји и деца ће с радошћу очекивати предавања о овој или оној историјској личности. Има у књижици мести-