Učitelj

из изучавања Спинозе и Шекспира. Није прави реалиста тај ко види само оно што стоји непосредно пред његовим носем. Напротив, он је већином одређен да буде доктринар, јер не види ширзки Божји свет какав он јесте у самој ствари, већ види само мали вештачки свет, који је ограничен на његове интересе и личне позиције; прави реалиста је тај, ко уме, дигнувши се на висину, да пре-

гледа простране даљине и види реалност у њеној потпуности и објективности.

Социјална филозофија и јесте покушај да се схвате контуре

друштвене реалности у њеној правој и свеобухватној потпуности и конкретности.

С. Л. Франк

Д-р Вацлав Пшихода, Праг Идеологија нове сврсамеричке дидакшике“)

ПРЕДГОВОР ПРЕВОДИОЧЕВ

Сматрамо да неће бити на одмет, ако претходно упознамо југословенске читаоце, па макар и у најкраћим потезима, са радом и личношћу аутора ове студије. Он је данас доцент педагогике на Карловом универзитету У Прагу, вођа и идеолог чехословачке школске реформе, један од литерарно најплоднијих савремених чешких педагога и у иностранству свакако најпо· знатији. Баш недавно прославио је педесетгодишњицу (рођен је 7-ХИ-1889), дакле у пуној је снази и напону стварања. После свршених универзитетских слудија у. Прагу и Штрасбургу постаје он средњошколски наставник модерних језика „да би се после студија на чикашком универзитету (1922—1924) одао педагогици и већ 1925 хабилитирао за експерименталну педагогику радом „Психологија и хигијена испита“ (1925). У Америци је провео на студијама и 1925/1926 школ. годину слушајући педагогику и филозофију код Дуја, Торндајка, Јуда, Фримена и др. истакнутих америчких научника.

Одмах по повратку У домовину са другог бављења у С.А. Д. развија он живу активност и као наставник на Унисерзитету, али и ван њега, нарочито као предавач на Школи високих педагошких студија у Прагу, коју је основало и само издржава чехословачко учитељство. Ту је његовим настојањем основана Реформна комисија, која постоји и данас и на чијем се челу налази он као њен претседник. Својим ретким личним тактом и умешношћу опхођења с људима Д-р Пшихода убрзо окупља око себе велик број одушевљених наставника основних и грађанских школа и почиње с њима рад на реформи чехословачке школе. Оснивају се прве школе према његовом плану о школској реформи, што га је литерарно формулисао у великом делу „Рационализација школства“ (1930), тј. школе [ ступња, које одговарају основној школи, школе П ступња или „коменија“, које одговарају нижој средњој школи, и школе ПШ! ступња или „атенеуми“, које одговарају вишој средњој школи, и то као покусне (огледне) школе. Али његов рад не односи се само на спољашњу организацију школа, где је присталица јединствене диференциране школе, већ и на унутрашњу организацију наставе у њима. Он се не

#) Ауторизован превод ове студије био је спремљен за штампу још августа 1937 год. и требао је изаћи у издању једне наше педагошке библиотеке, али је због познатих прилика на нашем књижарском тржишту до данас остао у рукопису. У међувремену изашао је чак и словеначки превод Л. Ведралове (у издањима „Словенске шолске матице“ за 1937 годину), иако је много доцније ауторизован, него наш превод. Обавезни смо уредништву „Учитеља“ великом захвалношћу, што је својом увиђавношћу омогућило да гревод бар у овом облику учини приступачним нашој педагошкој јавности

Ферд. Ј. Маслић

14»