Učitelj

тако писање полазити од снажнога мишићног система. То ће омогућити рад на развитку ситних мишића, органа за писање, који би без те припреме остао безуспешан.

Рад на развитку ситних мишића, органа за писање, треба изводити моделовањем иловаче и пластилина и он мора пролазити кроз извесне облике. Свако пластично приказивање иловачом и пластилином треба да пође од формовања лопте. То ставља у истовремену функцију рамени и лакатни зглоб, мишића који омогућују притискивање руку, мишиће за пружање и савијање прстију, мишиће за покретање шаке, као и мишиће за покретање шаке десно и лево. Исто тако овај рад утиче на развитак мускула палца и малога прста.

Формовање лопте мора се изводити покретањем десне руке од десна на лево. Тако ће се помагати развитак мишића пронатора, чија је важност за став руке већ раније наглашена.

Велику улогу при акту писања играју мишићи који се налазе на свршетку прстију с унутарње стране. Њихова улога састоји се у скупљању прстију при писању. Ако се пропусти да се укаже потребна пажња нези ових мишића, може се десити да ови мишићи закржљају. Последица овога закржљавања одразиће се у грчевитом притискивању кажипрста о држаљу за време писања, а то ће онда бити узрок да ће и остали прсти заузети исти став као и кажипрст. До тога ће се доћи утолико лакше што су ови мишићи јако неразвијени, насупрот мишићима који се протежу од њих према длану. Због тога се не сме дозволити да деца притискују кажипрстом о држаљу када пишу и да јако савијају прсте. Вежба ових важних мишића изводиће се на тај начин што ће се ученицима дати прилика да при моделовању и формовању ситне и фине делове израђују баш тим мишићима. Тако ће деца, када праве, напр. воће, мале и ситне делове: петељку и чашицу, затим разна мала удубљења правити баш тим јагодицама и тако потпомагати њихов природан развитак. Исто ће тако поступити и у случајевима када праве кљун у птице; када праве мишу реп, уши, ногице; кад праве фигуре човека: увек ће ситне делове правити овим важним мишићима. Осим већ описанога начина прављења лопте од иловаче и пластилина, и ради вежбе ових мишића, Рихард Роте препоручује да се лопта прави и тако, да се маса притискује јагодицама дотле док не постане округла. Све ове и сличне радње омогући ће да дечја рука постане еластична, да хвата прстима а не шаком: да постане послушна.

За извођење ових вежбања наставнику није потребна нарочита спрема. Често је довољно да остави самој деци на вољу, па ће и она наћи начин рада који је подесан за развитак свога тела. Кад се деца на пр. на излету зауставе близу наноса песка, она ће спонтано сести на песак и почеће да израђују разне облике од песка. Други пут на ливади заметнуће неку другу игру: трчаће, скакаће, вући ће се, ваља ће се по трави, ићи ће на глави, превртаће се преко главе, играће се преметања, пузаће уз дрво. Све су ово добре игре и треба деци дозволити да их се сита науживају.

Сам дух нове школе је такав да помаже овај развитак. Нова школа не свршава свој посао само у школи, она своје ученике изводи у природу, где им је дата могућност најслободнијег кретања.