Učitelj

Час геометрије. Наставница обнавља разговор и 0 плочама, којим су поплочане стазе ка Споменику и око споменика. — Чује се: троугли, квадрати, правоугаоници, трапези, ромбови, ромбоиди... Маргарета: сећају ме то плоче на плоче које смо видели на немач. гробљу — Бановом брду. Само кажу да су донесене са гробова, а ове су резане. — Понављају: видели смо — госпођо — на Бановом Брду како се режу плоче...

— Нахман: све су површине на Авали с великом пажњом намештене. — Љубица: виделе смо како сеју траву између плоча...

— Наставница: ја ћу нацртати тако једну стазу, а ви ћете је испунити: квадратима, троуглима...

К. црта правоугаоник, П. троугао, М. трапезоид итд. Свако се дете довија, а остали прате и чује се: троугао разнострани, троугао равнокраки итд. — нагађања.

Рад по сећању. Предмет из геометриске наставе узет са врха Авале.

Завршни посао је песма: Хеј Словени. Певано 30 септембра на врху Авале, крај храма Незнаном Јунаку.

Јела Димитријевић-Шурјанчева

Једна недоследносш у насшави џочешног чишања и ипсања

Народ вели: „Без муке нема науке“ а ми у нашим школама скочисмо да то начело побијемо. Досадила нам мука па тражимо олакшање. Ако је нешто тешко, тражимо средства и начина да буде лакше. Ако је лако, тражимо да буде још лакше. Дакле, у сваком случају мора се тражити и наћи лакше.

Нова школа поставља супротно начело: „Све у игри“.

Није ми намера ни прво побијати ни друго доказивати, Желим да скренем пажњу на једну недоследност у настави почетног читања и писања, коју почињу сматрати једном од метода модерне школе.

Са уверењем да је сваки почетак тежак настоји се, да се олакша настава почетног читања и писања. У тој намери покушавају се разне методе. Створило се уверење и никла је теорија о нагомилавању тешкоћа и проблем почетног читања и писања решава се тако, што се поступно предузима прво оно што је лакше, па тек онда оно што је теже.

Док се тако на једној страни отклањају тешкоће, на другој се гомилају. Поменута нова метода тражи, да се упоредо са малим уче и велика слова.

У одбрану ове методе наводи се: Реченица треба да почиње великим словом. Велика је грешка ако ђак почиње реченицу малим словом. То прелазиу навику. Први утисци су најјачи и грешке остају. То се доцније свети и у средњој школи, где нема времена за исправљање грешака из 1 разреда основне школе. То је ето разлог,