Učitelj

288 шнниииннинининининннниниинни инв

Сви ови разлози изгледали су ми ми тако неразрушими, да ми се прохтело одмах да се вратим и да их покажем том дугоглавом господину и да му кажем да он непоправимо сакати децу кад прогони фантастику из њихова живота.

Сутрадан у прву зору ја сам га посетио и изложио му ове мисли. На закључку сам узео из своје торбе једну стару књигу и из ње прочитао ове речи:

„Развијаћемо природну фантазију или, у крајњем случају, нећемо сметати да се сама властито развија. За малу децу врло важно је у овом погледу читање чаробних бајки. Сад се често наилази на родитеље, који су против бајки, Они их не дају деци, тежећи да васпитају трезвене пословне људе. Ја сам увек прорицао таквим родитељима, да њихова деца неће бити ни математичари ни проналазачи.“ Дугоглави се прихватио за свој бели качкет.

— А знате ли ви, ко то пишер — питао сам га триумфујући. — То не пише неки песник или приповедач, већ професор. примењене механике, писац књиге „Основи статике“ и „Курс отпорности материјала“, човек који је васпитавао читава поколења познатих руских научника. На крају дугогодишњег наставничкога и научнога искуства он је дошао до убеђења, да је бајка његов савезник а не непријатељ и да инжењер, који у детињству није био васпитан на бајки, готово и није способан за инжењерско стваралаштво. Његов се чланак зове „Значење фантазије за инжењере“.“) Прочитајте га па ћете сами увидети, да бајка не само не смета техничкоме васпитању детета, већ, напротив, да му потпомаже.

Али дугоглави отстрани моју књигу.

— Нећете да је читатер — питао сам га. — Зашто»

Он напући усне и добро измерено рече:

— Зато што имам излаз данас,

Али овога пута у санаториј су дошли млади и ватрени наставници, који су ме енергично подржавали.

Али сви напори мојих једномишљеника нису спасли несрећнога »„Минхаузена“. Дугоглави је био. из Украјине, из Харкова, где су у то време беснели леваци и штеточине, Сокољански, Попови, Залужни, Барвицке, Јановске итд. итд. ит.д., који су тврдили да деци сиромашних родитеља није потребна ни бајка, ни игра, ни песма.

Као што се доцније показало, дугоглави се захваљујући овој кљлики, осећао потпуно слободан од дужности да самостално мисли.

К. И. Чуковски

8) Види чланак проф. В. Л. Кирпичова у „Извештајима Кијевског по-

литехничкога института“ (1903).