Učitelj

тове статичке особине самих ствари. Појмови нису истинити зато јер имају посла са самим бићем. Напротив: истина се непрестано ствара тиме што се верификује при променама стварности (дет, стр. 121 5).

Нова филозофија, почевши од Хегла (Несеј), исто тако је динамичка својом садржином, али и својим дијалектичким методом, који једини може да изрази ток мисли и развој бића. „Значајна ствар постаје процес растења, побољшавања (усавршавања) и напретка, више него статички добитак и резултат. Не здравље као једном заувек устаљен циљ, већ потребно здравствено побољшавање — континуирани процес — претставља циљ и добро. Тај циљ није више гранични камен или граница до које треба доћи. То је активни процес претварања садашње ситуације. Не савршеност као финална (коначна) мета, већ процес непрестаног усавршавања, дозревања и профињавања је циљ у животу.“ Те речи великог филозофа Дјумиа (14., стр. 134) показују истински преокрет у филозофији: место познавања устаљених, вечних вредности, место „апсолутних тачака“ које би биле ван тока ствари, место идеја које се не мењају него владају читавим козмосом као последњи узроци, наступа сада „инструментализам“ који на ствари гледа динамички у њиховој промени и функционалној зависности и обраћа пажњу на контролу тог света појава да би припомогао побољшању стања људског друштва.

Дакако да и школа — као важан саставни део друштва, као заједнички живот генерације која се спрема да измени свет на боље — такође показује све карактеристике научног, филозофског и социјалног динамизма. Ради илустровања тог идеолошког елемента окарактерисаћемо у грубим потезима и схематички тип статичке школе, као школе јучерашњице, и динамичке школе, као школе данашњице, дабоме с упозорењем да се овде ради само о вештачкој конструкцији.

Статичка школа беше слабо покретљива већ својим спољашњим уређењем. Деца су целе године ишла у исту учионицу, у „разред“ испуњен непомичним клупама, које су честопута биле вијцима причвршћене за под да се не могу мицати. Сваки ђак имао је у разреду само једно једино место, одређено му „редом седења“, на којем би често остајао целу годину, па и по цео низ година. Учитељев сто беше смештен на чврстом подијуму и то на утврђеном месту. Али и унутрашњи живот школе одвијао се по једној фазони. Школски (наставни) циљеви беху утврђени (фиксирани), исти за све ученике у целој држави. Знања су билау уџбеницима дефинитивно формулисана, преносила су се у памћење и приликом испита „одверглавала“ у истом поретку: деца су „одверглавала“ дефиниције из разних предмета, врсте речи, корене речи, слогове, правила. Деца су учила сваки елеменат наставе сам за себе, као да он вреди сам по себи, без динамике односа: данас о фамилији ружа, сутра о лепирњачама, фамилији јаглика, љиљана и о травама, а да нису била свесна да се ту ради о пуким фено-

+

| | |