Učitelj

3 ученик: он мора да похађа школу дуго; он мора да похађа школу уредно; 4 насшава: она мора бити корисна; она мора бити васпитна. Образложавајући ово, Петровић је углавном захтевао да се подизање зграда и њихово финансијско издржавање одузме из руку „разузданих и неписмених општинских кметова“ и пренесе на државу, или барем на неко јаче самоуправно тело од општине, нпр. на ондашње округе. Да би се подигла учитељева спрема и подигла његова лична култура, нужно је да се учитељске школе дигну на ранг универзитета. „Просветни реакционари, вели он жучно у чланку Дајше нам школу (Наша школа 1908 године) нашли су да је преко потребно затворити пред учитељима универзитетска врата. Место да учитеља наоружају академском спремом, да би могао као буктиња да обасјава сав живот народни, они су га деградирали ....... „Срећне земље с чашћу и предусретљивошћу отварају пред учитељем широм врата свих просветних и универзитетских завода дајући му могућност капом и шаком да своју културну мисију што преданије врши и свој углед што више уздиже..... Наши претставници просвете пронашли су мудру мисао да се један четворогодишњи гимназиста лепо може за четири године метаморфизирати у просветног пионира и то на тај начин што ће му наставници лабаве спреме, какви су већином по нашим учитељским школама, сипати у главу без плана и реда нејасне, ваздушасте и напабирчене појмове из свих наука и тиме преобразити његов дух за школског и културног борца!... Учитељи су, после раденика најпродуктивнији и најнапреднији друштвени сталеж, зато тражи повећање њихове плате, нарочито млађим учитељима. „Њих још младе“ — вели он — „убија напоран рад и они су прве жртве преко чијих телеса промичу точкови цивилизације.“ ...Четири године похађања народне школе од стране ученика је недовољно. Зато се време мора повећати. Али како је повећање скопчано са повећањем учитељског кадра и са другим просветним и економским условима, то предлаже да се она изведе поступно“... „Педагошка је бесмислица“, тврди даље Петровић у чланку Да се оканемо моралног карактера — (Наша школа 1910 год.) — тражити од основне школе стварање моралног карактера. Живот човечанства не може бити тако прост и једностран да би га само требало затворити у зидове школске и отуда очекивати после извесног времена карактерне величине и моралне духове. Образовање карактера није усамљено и издвојено питање. То је језгро у коме су скривене све силе људског живота. Другим речима, морални карактер је савршенство које претставља завршну етапу у развијању човечанства. Он није услов, него последица прогреса. Строго узевши, на свету нема васпитача, јер је цео свет и све што је у њему једини, прави и потпуни васпитач. Хармонијско васпитање, како се од педагога жели, могућно је само под условом да међу тринитетом три генерална васпитна фактора: породица, друштво и школа влада хармонија. Народна