Učitelj

горње речи нашега Генија треба да постану национално вјерују свих Срба, Хрвата и Словенаца, дакле свих Југословена. Јер када би у дубини својих осећања сваки Србин себе сматрао и поносним Хрватом, као и сваки Хрват поносним Србином, односно када би се сваки Србин поносио и хрватском домовином, а сваки Хрват и српском домовином, односно сви заједно и Срби и Хрвати и Словенци својом драгом Југославијом, тада бисмо ми претстављали несаломљиву снагу, и у духовном унутрашњем развоју не би постојало ниједно питање које би задавало тешкоће. Зато је Тесла као „поносан Србин“ из „поносне хрватске домовине“ у исто време, по речима г. Саве Косановића, и „Југословен до сржи, са правим широким неумањеним патриотизмом којим трепери цела његова отмена душа“ (Часопис Воља из 1926). И зато треба сви ми, као равноправни грађани да будемо судбински везани у неразључиву целину, која ће бити још потпунија када у своје коло примимо и браћу Бугаре.

Заиста: „Када сваки Хрват и Србин схвате своју јединственост као наш Гениј, тада ће то бити најсрећнији народ на свету“, а даће Бог да се Теслине и свих нас жеље за бољу будућност отаџбине, остваре.

Божидар Стојановић

УСЛОВИ УЧИТЕЉСКОГ РАДА И ПРЕСТАНАК АКТИВНЕ СЛУЖБЕ

За оцену правог стања учитељевог није довољно само знати колика је његова награда, већ и какви су услови његовог рада. У првом реду интерес се зауставља на његовом трајању. То се најлакше види из броја недељних часова који се учењу дају. Тај број се у главном креће између 20 и 36 часова недељно. Као што се види разлика је прилично велика између ова два броја. По појединим земљама то би наравно оптерећење изгледало овакво. Албанија 30 часова, Немачка 30, Белгија 20, Боливија 30, Бугарска 24—28, Данска 36, Египат 24, Шпанија 28, Француска 30, Грчка 28—34, Мађарска 30, Ирска 20, италија 25, Луксенбург 26—28, Норвешка 24—36, Холандија 26, Португалија 30, Румунија 30. Енглеска 20, Швајцарска: Базел 30– 32, Женева 25—35, Цирих 36, итд.

Као што се види код највећег броја земаља број радних часова за једну недељу износи 30. У Аустралији се на пр. од учитеља виших разреда тражи петочасовни радни дан, а у млађим разредима се ради свега 4 часа дневно. У Бугарској се у 1 и И разреду ради свега 4 часа дневно, тј. 24 часа недељно, док се у Ш и |У р. број часова пење на 27—28 часова. У Белгији број учитељевих радних часова не сме да буде мањи од 20 недељно, не рачунајући ту и часове, посвећене верској настави и моралу. У Немачкој нису једнаки часови за учитеље и учитељице, тј. учитељице су оптерећене са 2 часа недељно мање од учитеља.

Часовима обавезног рада учитељевог ваља додати увек неколико минута пре уласка у школу и неколико после изласка из ње, тад су учитељи обавезни да буду присутни ради одржавања реда и надзора. У неким земљама овај вишак времена прописују школске власти, док у Шпанији и Француској сам закон прописује да је школа отворена '/, часа пре почетка рада и од тада почиње дужност наставника.

У неким земљама се надзор осигурава дежурством наставника. У неким, међутим, као у Аустралији, сви су учитељи обавезни да дођу '/, часа пре наставе и да осигурају ред код своје деце. У Сијаму се о реду стара сам управитељ школе. Рад у школи за време радног часа просечно траје 40—45 минута.

Припрема за рад и преглед задатака

Осим редовног рада на часовима, учитељи су у разним земљама обавезни и на ваншколски рад који се састоји у припреми за предавање и преглед задатака ђачких. Али то је посао где није могућа никаква контрола и све је остављено савести учитеља. У неким земљама се у том правцу прописују школски дневници и планови рада за један одређен рок од 7 или 15 дана. У Аустралији нпр. води се тачан дневник рада а поред тога мора да се прави и петнаестодневни план рада. У Египту се сличан распоред прави за сваки предмет и тај распоред оверава Управитељ школе. у неким земљама се цео овај посао