Učitelj

Милан и његов цвет

Добио сам стручак цвета Сунце га огрејало Шта да урадим Да га развије,

Ја се сетих биће добро А облак је долазио Да га пресадим. Да га залије.

Уче напамеш из песме „Премалеће“ од Илића

Ја сам мати зеленила Ја подижем из мртвила

Гдегод синем — живот плане Чим ја дођем — дођу ласте Где ја станем — трава расте,

Куд ја прођем — ниче цвеће Ја се зовем премалеће..

Читају из читанке

Пролетње јутро, Пролеће у селу, Ђурђевдан, Порекло кукуруза, Песма ратарева, Сеница цвркуће, Пролетње јутро-песме.

Илуструју пролеће у селу

Износим слику, као најуспелији рад Зуним, Ћамилим и Вере Николић. Обележиле су на црној хартији три дрвета (у току пр. дана посматрали смо их крај Саве — у новом насељу): бресква, ранка шљива и кајсија. Обележену круну премазали су гумарабиком. На лепљиву површину набацивали искидане хартије. За шљиву беле и зелене, за брескву ружичасте, а за кајсију ружичасте и беле. Слику су оживеле лепећи гуске, пловке, кокошке и пилиће.