Učitelj

| зевиввиесименивниноаоливириланецитени оверена нививвитоере театра гене

која на стоструки начин утиче снажно и дубоко на дете и његову целокупну животну судбину.

Она, као таква, још увек влада готово суверено целокупним детињим нежним бићем и свеколиким његовим духовним, душевноморалним и телесним развитком. Нарочито је то случај са нашом породичном средином која још у многоме носи дечаш патријархалности, патријархалнога живота и мишљења,

Отуда је, дакле, и утицај наше породичне средине врло велики како на само дете, тако и на свеколики наш лични, духовни и друштвени живот. Он је, наиме, ту далеко већи и снажнији него што је у земљама које су одавно изишле из тих патријархалних односа живота.

Само, дабогме, тај њен утицај у садашњици живота је из многих друштвених и економских узрока сведен на знатно мању меру. Међутим, то није био случај са породицом и породичним животом у прошлости где је породица уистини била средиште целокупнога живота човековог, главни стожер око кога се окупљао и развијао готово свеколики не само лични, већ и друштвени, привредни и духовни живот човеков.

У данашњем стадиуму друштвенога живота и развитка ч0вековог породица је у знатној мери изгубила тај свој карактер средишта, стожера готово целокупнога личнога, духовнога и друштвенога живота човековог. Она сада претставља такву једну друштвену институцију која мора да води одвећ тешку, огорчену, безобзирну и често пута врло безизгледну борбу за опстанак са врло јаким, управо далеко јачим спољним и унутрашњим непријатељским силама у самом друштву.

Ту, у данашњој породици, обадва детиња родитеља, дакле и отац и мати, а не — као што је то досад био случај — само отац као глава породице, брину се својим радом и зарађивањем ван куће: у радионици, фабрици и канцеларији, у првом реду о себи и својима у породици. Они сада у већини случајева обоје раде и зарађују свој насушни хлеб, чинећи све и напрежући све своје силе како би се само могли одржати у животу, заједно са својима, под одвећ тешкоми неизвесном животном борбом за опстанак.

Они се такорећи целога свога живота боре и носе у тој животној борби да би само истерали крај с крајем. И због тога, дакле, они обоје понајчешће немају ни времена ни могућности да брину више и мисле дубље о својој деци и њиховом општем подизању на снагу.

А још мање пак они могу имати времена и могућности да се пошпуно посвете својој деци. Наиме да предано и озбиљно прате развој своје деце и да учествују и сарађују с њима заједно

шета у породици, школи и друшшву. Кратку рекапитулацију једнога дела те целине који говори о односу између родитеља н деце дао сам у сажетом изводу у часопису Грађанска школа (св, за октобар-новембар 1939) у чланку Родштељи и деца.

Примедба пишчева