Učitelj

И све је то, дакле, потребно пробудити, развијати и продубити код данашњега детета. Управо толико исто потребно и важно колико је потребно и важно пружити и зајемчити и само материјално, економско и друштвено збрињавање детета у данашњици живота.

Отуда, дакле, као што нема истинскога и успешнога моралнога и духовнога уздизања детета у садашњици живота без уздизања његових материјалних, друштвених и економских основица и услова живота, тако исто нема и не може бити ни истинскога и успешнога материјалнога уздизања детета без његовога моралнога и духовнога уздизања. То је дијалектички закон самога живота, самога прожимања и узајамнога деловања између друштва и васпитања.

УП

Али породица, и поред свих тих својих негативних странаи недостатака у данашњици друштвенога живота, ипак јесте и остаје први и главни васпитно-морални фактор у детињем животу и развитку. Поврх тога, она носи собом и развија код детета у исти мах чисто позшшивне елементе, кад је реч о морално-васпитној страни детињег живота.

То је чињеница самога живота и саме породице у садашњици друштва. ИМ с том чињеницом мора се увек рачунати, те у вези с тим из данашњега стадиума породице извући и продубити све те позитивне васпитно-моралне елементе и стране за духовно, друштвено-морално и физичко уздизање и васпитање данашњега детета.

Пре свега сама породица, као таква, претставља собом читав свет и друшшво у маломе. А кад је пак реч о самом детету и његовом развитку у породици, она поготову претставља собом цео свет и цело друштво у буквалном смислу речи.

Дете се све до краја свога ранога детињства, све, дакле, до поласка у школу, креће једино и искључиво у кругу своје породице. Оно, дакле, ту у родитељском дому, стиче по правилу све своје утиске, свеколике своје животно искуство и свеколико своје знање о свету, животу и друштву.

Отуда, дакле, породично, домаће васпитање оставља и мора нужним начином оставити најдубљега и најсудбоноснијега трага кроз цео детињи живот. Шта више, тај траг се нужним начином провлачи и показује и кроз цео његов доцнији живот, у његово зрело доба живота, када оно постане одраслим младићем и зрелим човеком.

Породица даје прве основе и елементе за формирање детиње душе и детињега карактера. А школа и друшшво само више или мање на тој основици, постављеној у самој породици, даље развијају и продубљују, мењају и прилагођавју васпитно и морално свеколику детињу душу, целокупни његов дух, вољу и карактер.