Učitelj

У наше доба истакнути су убиствени приговори против дарвинизма. Ствар је у томе, да се у основи свих његових размишљања налази појам случајности, — тихогенеза. Овај појам никако се не узима у оном смислу како исти истичу математичка теорија вероватноће и статистика, већ у смислу принципијелно ванзаконске, хаотичне игре без реда. А пошто је принципијелно признање законитости основа научнога објашњења, то дарвинизам, који уводи појам случајности у своју основу, на основу које се врше промене, — принципијелно није научан. Тихогенеза тј. одрицање законитости порекла нових ознака је то, што се у теорији сазнања сликовито назива азујшт 1опогапнае („прибежиште незнања“). Још боље је назвати тихогенезу „атеистичким псеудонимом чудеснога“, како је то срећно формулирао Ф. И. Степун. Чудо без Бога — ешо што нам предлажу еволуционисши под видом „научнога објашњења“.

_ При ближем разматрању принципа случајности који је примењен на порекло врста ми се сукобљавамо са његовом бесмислицом, која такорећи сама гласно говори. Не треба говорити на пример о томе, да „корисна ознака“, која је случајно постала у јединци, — на пр. једна дужа нога у коња или једно јаче развијено крило код птице, — доноси штету а не корист. Треба замислити коња, коме је једна предња нога дужа од друге! Корисна промена, да би одговорила својој намени мора бити групна и мора да обухвата сву организацију. Код коња морају се подједнако и само до извеснога степена да одуже све четири ноге, али мора се појачати и њихова мускулатура, морају се усавршити плућа и срце итд. Вероватност случајности такве веће количине хармониски повезаних промена толико је ништавна, да се може слободно изједначити са нулом. Осим тога вероватност једне случајно ко. рисне промене, изазива против себе такву исту вероватност случајно штетне ознаке, па се обе своде на нулу. Затим, постоји маса ознака, које су неутралне тј. које се не могу назвати ни корисне, ни штетне, а међутим оне су тако стабилне да одређују врсту. За објашњење порекла таквих ознака теорија борбе за одржање просто се не може применити. Дриш указује на нужност да дарвинизам прибегава грубостима при објашњењу реституције, тј. способности успостављања изгубљених органа. Тритони, као што је познато, одликују се способношћу високога степена за реституцијом, они лако обнављају изгубљене удове и друге органе. Дриш примећује, да је с гледишта селекционизма (дарвинистичка теорија одабирања), ова способност могла постати само у оних тритона, који су изгубили удове. А пошто ову способност поседују сви тритони, то би из тога следовало, да су сви претци тритона изгубили удове. Но ово је мало: указује се, да морају истрајати и размножавати се само јединке које су изгубиле органе џ Шо не један ш неки орган, већ све органе, који имају сада способност да се обнављају, на пр. све чешири ноге, реп, или и друге органе (!!). Тешко је замислити нешто смешније и ружније од оваквога тврђења, међутим, ово тврђење се мора извести са

== ===. итачћић ломи