Učitelj
квалитета и дарова детињих у пуном свом дејству и замаху и предати као позитиван плод и резултат у баштину самом друштву.
А то је све управо све до сада у највише случајева лежало просто скривено у дубинма саме детиње природе. И ту, у дубинама његове младе душе то је све чекало на боља времена и праве зналце и пријатеље детиње душе да га открију и дочарају и да му пусте сва неисцрпна врела да потеку снажно и слободно у животу и друштву.
Х
Ето зашто је, дакле, потребно потпуно омогућити, пружити и зајемчити детету пуно и слободно оживљавање свога младога бића са свима његовим особинама и свима његовим потребама, тежњама, циљевима и интересима. То је све потребно учинити због тога да би се на тај начин могло потпуно изићи у сусрет пуном, здравом и снажном развитку свих детињих нагонских сила и диспозиција које тињу и бујају у самом детету.
А то се све, дабогме, најбоље развија и може развити и продубити само путем зајемчавања пуно слободе детињега круга кретања, детиње саморадње и детињега иживљавања своје природе.
Велики васпитачи деце и велики учитељи човечанства Жан Жак Русо и Песталоци, између многих других, најбоље су нам показали пут ва то. Отуда, дакле, и треба у томе следовати њиховим учењима и примерима.
ИМ следујући њиховим учењима и примерима има се, дабогме, ићи тим путем и даље у смислу самога општега развитка друштва. Имају се, наиме, сва та њихова учења даље развијати, продубљивати и разрађивати у наслону на општи друштвени и духовни напредак, као и на резултате индивидуално-психолошких испитивања детиње природе и детињега карактера.
Свим тим учењима и испитивањима има се код самога детета психолошки утврдити и образложити потреба за развијањем и продубљивањем његовога нагона за слободом, за дружењем, за узајамном помоћи, за пуном солидарношћу. А заједно с тим имају се у детету будити и даље развијати и продубљивати осећања верности, оданости и пожртвовности према другима: према својима, према ближњима и према друговима, као и према самој заједници као друштвеној целини.
Само, дабогме, кад је реч о детињој природи и његовим индивидуалним силама и диспозицијама, има се код њега све то развијати и продубљивати у оној мери у којој то неће нити може бити на штету ни њему самом, ни његовој непосредној околини, ни самој заједници.
И уколико ту ипак мора бити извеснога ограничења саме слободе детињега духа, детиње природе и детињега карактера, то се све мора такорећи неосетно спроводити, без принудних, грубих и тешких мера застрашивања и наређивања. А тим пре и више, дабогме, без мере кажњавања и батинања.
— Пати