Učitelj

које ће вршити трајан утицај на душу садашњих и будућих нараштаја наших“.

Има људи који се у животу задовољавају да сањаре о некој надземаљској својој способности и слави, који вечито кроје планове, пишу упутства, праве рекламе, јуре за везама и престижом и слично томе, па им у томе прође цео живот, без виднијих резултата и користи по човечанство. И Цвијић је додуше кројио планове, писао упутства, па вероватно и сањарио о научној слави. Али је то био научник прегалац, који је постављене задатке испуњавао стриктно и истрајно. Он је организовао читав кадар сарадника у разним областима географије и њој сродних наука. Није се задовољавао сарадницима који су ласкаво обећавали сарадњу или који су само хтели да раде, већ је волео и помагао оне који су радили и стварали. У одабирању сарадника Цвијић се није освртао толико на њихове стручне способности колико на карактере. Јер само савесно прикупљена грађа има трајну вредност. Ето такве је сараднике узимао, упућивао, и, како каже један његов ученик и сарадник, „уводио у храм науке“.

Цвијићева научна делатност била је заснована на широкој основи. То је био, мора се признати, велики напор, али је зато постигнут и велики успех, До научних закључака Цвијић је долазио не спекулацијом и кабинетским домишљањем, већ проматрањима на лицу места и стварним доказима. Многа његова испитивања и закључци, до којих је долазио на својим многобројним путовањима, знатно су утицали не само на наш већ и на општи развој географске науке.

За свој научни рад Цвијић је још за живота добио највиша признања и одликовања. Изабран је за почасног доктора Сорбоне и чешког универзитета у Прагу. Географска друштва у Паризу, Лондону и у Њујорку доделили су му највиша одликовања. Постао је почасни члан Географског друштва у Петрограду, Варшави, Прагу, Нешетелу, Женеви, Лондону, Амстердаму, Берлину, Бечу, Минхену, Будимпешти и у Букурешту, затим члан академија наука у Прагу и Загребу и претседник Академије наука у Београду. Он је био дуги низ година управник у Географском заводу у Београду, претседник Географског друштва у Београду и непрекидни уредник Гласника овога друштва. Значај његова рада на науци најизразитије приказује признање најистакнутијих географа Сједињених америчких држава, Француске, Енглеске, Немачке, Аустрије, Чешке, Пољске Русије и Југославије. По чешком географу Јиржи Данешу Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу) који су му приредили ученици, сарадници и пријатељи из свих крајева Света, спада међу најугледније зборнике те врсте. То је збирка драгоцене грађе за раднике у најразноврснијим гранама географије. А после непуне три године од овог високог и општег научног признања, у времену када је Јован Цвијић највише користио нашој науци и народу, он

9 У Београду 1924 год.