Učitelj

витак школског задругарства и у свима осталим земљама на свету, па и код нас у Југославији.

Шта су управо школске задруге» Најбољу дефиницију о њима дао је познати теоретичар школског задругарства г. Морис Коломбен, који је као шеф задружне службе при међународном бироу рада на трећем конгресу Светске федерације педагошких удружења, одржаном од 926 јула до 4 августа 1929 год. у Женеви, о школским задругама између осталог рекао и ово: „Оне су ђачка удружења, која понекад обухватају и свршене ученике, који понекад потпуно самостално, а некад, и то чешће, под дискретконтролом учитеља — заједнички управљају једним економским преду“ зећем, да би ученици задовољили извесне заједничке своје или школске потребе свога места или околине.“ Школске задруге свој рад обично почињу са штедњом, потом прелазе на набавку књига и школског прибора и, најзад, раде све остале послове који спадају у делокруг рада једне задруге.

Школске задруге се оснивају при свима врстама школа, почев од основних па завршујући са универзитетима. У неким земљама — као, на пример, у Румунији, Аргентини, Бразилији — постоје и законски прописи о школском задругарству. Тако, у румунском Закону о основној настави одредба о томе гласи: „Према средствима за васпитање и обучавање, у сагласности са потребама времена и развићем општег живота, при свакој

школи морају да се отворе школске задруге за ученике“. — У многим пак земљама школско задругарство је нарочито развијено међу средњошколском и студентском омладином. Сматра се да данас у целом свету има око 70.000 свих врста школских задруга. ; a Школском задругарству у Југославији писац посвећује читав Један одељак. Код нас школске задруге постоје при свима врстама школа. Само их — што је и природно — највише има при основним школама. У књизи су изнети подаци само за 24 школ. задруге, ма да таквих задруга у нашој земљи има много више. Али, то је сасвим разумљиво кад знамо да се, нажалост, до података те врсте код нас тешко долази. Књигу г. Првановића свима најтоплије препоручујемо. Ј Лазар Бјелић

КОСОВО, српске народне песме из збирке Новице Шаулића од Драгољуба

Бранковића, Београд 1939, ср. 8%, стр. 16.

e Бранковић продужује писање својих психолошких, естетичких и етичких студија о песништву нашег народа. Овом студијом хоће још једном да докаже, да наш народ и даље ствара важне поетске производе, и да је душа нашега народа богомдана за поетско стварање.

Н. Шаулић је вредан скупљач народне песме. Ова његова збирка је једно откривење за нас. Г. Бранковић непобитно доказује да је у овој збирци дата „слика о Косовској трагедији какву нема ниједан народ јача и потпунија него је то код Вука. Вуков Циклус је обухватио мањи број чињеница историских и психолошких, мањи број идеја и мотива. Видовданска Етика и Психологија потпунија и убедљивија је, потреснија и естетичнија у збирци г. Шаулића“. Зато г. Бранковић с правом каже да је г. Шаулић овом збирком: „задужио и наш народ и државу“ и препоручује је најтоплије свима.

M. P. M.

Свет. Д. Миловановић: Витези у пламену.

Под овим насловом изашла је из штампе веома лепо опремљена и илустрована књига од учитеља Свет. Д. Миловановића. Књига је изашла у колекцији књига „Мале дечје библиотеке“ и намењена је деци, омладини, широкој читалачкој публици. У књизи „Витези у пламену“. кроз аутентичне приче из минулих ратова приказана су прегнућа, борбе и подвизи наших храбрих витезова, који су у пламену оружја, на живот и смрт, створили Југославију. : из

Књига се добија код издавачког предузећа „Привредник“ Жив. Д. Благојевића — Београд, Кнез Михаилова 3. Цена књизи 4 динара. Топло је препоручујемо.