Učitelj

128 али и виа

Разгледајмо сада неколико принципа могућих класификација.

"Утврдимо најпре, да цео организам читаоца суделује у процесу чи-

тања; не само његов церебрални и нервни систем, већ и цело тело. Читање нарочито утиче на функционисање жлезде ендокрине која игра важну улогу у памћењу, разумевању и утицају књиге; позната је чињеница да за време читања и под утицајем читања читаоци плану, смеју се, гестикулирају „осећају сексуалне надражаје, разболевају се, оздрављају, памте, убијају друге или убијају себе. Дакле процес читања је један интегрални феномен. Цео психо-физички организам читаоца у њему суделује. Његов телесни састав, темперамент, карактер „његов психички тип, социјални тип, све то утиче на

"резултат овог процеса. Дакле, могуће су четири велике групе класи-

фицирања: према биолошким одликама (раса, старост, пол итд.) психичким и социјалним. Прву је обрадио најпотпуније и на генијалан начин Кречмер; друга је добро позната и често примењена; послелња је релативно проста и некорисно је да се на њој задржавамо. Нас највише интересује трећа психолошка група.

Дакле важно је да се читаоци класифицирају у један психички

"тип сводећи на један исти тип читаоце који имају сличне одлике.

Један „психички тип“ је природно само фикција, замишљена личност која у највећем степену располаже извесним психолошким карактеристикама. То је само један концепт, једна идеја која нема сопствену стварност; стварне су само живе личности које никада нису чисти мотиви. У свакој личности се налазе одлике и елементи више разних психичких типова; свака личност тако рећи позајмљује од разних психичких типова — у бескрајно различним размерама елементе за своје изграђивање. Не треба дакле мислити да је тип статички појам; то је једна бескрајно динамична концепција и није установљена и утврђена природно једном за свагда. Карактерне црте једне личности су подређене безбројним варијацијама и никад нису кристализиране.

Типови читалаца не могу бити истоветни са општим људским типовима; читалац је заиста човек, али сваки човек није обавезно читалац. Тип читаоца је одређен извесним скупом душевних стања која су изазвала лакше него друга једним датим текстом. Да би се утврдило, кекве су ове груге есфорија, у којој мерз су привилегисане воље, проучавати реакције читалаца при читању једнога текста иак једне књиге. Ове реакције допуштају да се одреде најчешћа душевна стања и да се проучаван читалац уврсти у један или више истих психичких типова.

Најбољи тест за испитивање ових реакција је упитник. Сваки дат одговор од стране читаоца на свако питање претставља реакцију која карактерише особеност организма онога који одговара и пружа могућност за његово класифицирање. Интернационални институт за библиолошку психологију је израдио један такав упитник о коме ће се наћи неколико извадака на крају ове студије. Он садржи осамдесет и једно питање, међу којима се више њих понављају у разним формама испремештаним у упитнику које допуштају да се прецизирају

исте одлике и да се провери искреност испитаника. Потпун одговор