Učitelj

чило почињати апстрактним, а не живим и конкретним, и на тај начин враћати се старом, преживелом.

Важну улогу игра и забавиљино цртање. Оно оживљава рад и лако одушевљава децу. Добра скица бачена у згодној прилици, нпр. при причању бајке, утиче више него најбоља готова слика. Забавиља треба да зна да црта и да искористи сваку од небројених прилика што се пружају за приказивање цртањем. Не захтева се да она буде уметник и њени цртежи уметничке творевине. Проста, у неколико црта дата скица, која одговара. стварности и није без живота, то је све. Такву извежбаност може постићи свако, без нарочетог дара, само ако је добро упућен. '

Исецање и лепљење исечака

Претстављање облика и боја ојачава се исецањем и лепљењем. И ова забава заузима дечју пажњу, а некима је исецање лакше и од цртања. Шта ће деца да секу зависи од њиховог узраста. Иначе са исецањем хартије деца почињу врло рано, још око треће године. У почетку то сечење је чисто механичко. Дете не мисли на облик, сама радња исецање хартије чини му задовољство. Тај стадиум одговара првом дечјем шкрабању код цртања. То је припрема за исецање са смислом.

Исецајући дете долази случајно на један облик, који га потсећа на нешто. Оно сад почиње да замишља извесне предмете у ономе што ради. Несумњиво да је ово далеко од сличности са предметом, али то се и не тражи. Важно је да дете само поставља неки циљ и да израђује нешто одређено.

И у забавишту треба оставити децу да се на слободан начин баве овом забавом. Нека сама, као код куће што чине, нађу облике и њима се занимају. Што се више ствара услова за слободан рад то се повећава задовољство у раду. Само им се овда онда могу давати потстицаји. За чудо је како су деца и у овоме продуктивна. Она проналазе свакојаке мотиве: сунце, месец, звезде, чамац, једрилица, лађа, застава, аероплан, кућа, вагони, трешње, шљиве, и др. Способнија деца израђују читаве пејсаже од разнобојних исечака.

Оно што је речено за предвежбе у цртању важи и за исецање: Никакве припреме ради т.з. вежбања руку, никаква вежба са елементима.

Материјал за рад састоји се из хартије, по могућству у боји, затупастих маказица и лепка, ако хартија није гумирана. Не треба сувише бојажљиво гледати на употребу маказица. Показало се у искуству да деца врло добро рукују овим оруђем и да се не дешавају случајеви који би дали повода да се оно отклони од деце. Уосталом не налазимо да има оправдања захтев да се нож, маказе, ватра од деце склањају; напротив она треба, што је могуће пре, да науче да тим стварима опрезно рукују.