Učitelj

чињеница је на пр. бело што у њему опажамо само бело, дакле, само један члан, те је она квантитативно проста чињеница искуства. Напротив, у љубичастом, како је оно дато у непосредном опажању, констатујемо на неки начин плаво и црвено, тј. два члана, због чега је оно квантитативно сложена чињеница. Чињенице искуства такође се деле на нумерички просте и нумерички сложене. Прве су оне које се не могу раставити на простије делове, као што је на пр. једнодимензионално време, код кога се правац тока не може одвојити од самога тока. Друге су оне које се састоје из две или више нумерички простих чињеница. Овде су могућна два случаја: нумерички сложена чињеница може произилазити из простих чињеница на један једини начин или на више начина. У првом случају нумерички сложена чињеница не може се замислити у простијем облику, а у другом она може постојати и у другом облику и као таква није нужна. Таква је чињеница " тродимензионални простор, јер тродимензионалитет није нужно везан за просторност и стога се од ње може одвојити. Дакле, просторност се може замислити с већим или мањим бројем димензија од три. Једнодимензионалитет времена је такође нумерички сложена чињеница, али правац тока се не може одвојити од самог тока. Зато се ова нумерички сложена чињеница искуства може свести на нумерички просте чињенице тако, да она из њих следује на један једини начин. При посматрању једне квантитативно просте чињенице откривамо да се она не може замислити у другом облику, а да је то могућно код неких нумерички сложених чињеница. Ово истичемо да бисмо указали на трећу и најзначајнију поделу чињеница, наиме, на логички нужне и на логички случајне чињенице искуства. Ова подела важи и за одговарајуће судове. Ако један суд на један једини начин следује из простијих судова или изражава логички просту чињеницу, он је логички нужна истина, ако пак не произилази нужно из судова

или исказује логички случајну чињеницу, он је логички случајна истина.

Однос чињеница искусшва. Несумњиво да је квантитативно проста чињеница и логички нужна, пошто се као једночлана не може замислити друкчије него што је. Квантитативно сложене чињенице могу у логичком смислу бити нужне и случајне. Јер, ако „једна чињеница садржи друге простије у себи, она ће очевидно бити логички нужна само у том случају ако преставља једини могући спој тих простијих чињеница, а ако се простије чињенице дају спојити на више начина, она ће бити логички случајна.“ Пример за први случај налазимо у чињеници минималнодистантне линије, јер „се чињеница правости и чињеница дистанције могу спојити само на један начин, што њихово спајање производи праву линију.“ Квантитативно сложена чињеница бели лабуд није логички нужна. Лабуд може бити и црн, а то значи а се у лабуду не мора јавити увек иста комбинација простих чињеница. Отуда је ова квантитативно сложена логички сложена чињеница искуства.