Učitelj

240

с главним дисциплинама философије, како то Кершенштајнер каже, то би требало да каже које су то дисциплине и колико их он налази. Његов цитат од Кречмера да се „педагогика никад неће моћи ослободити од повезаности с философијом“ (стр. 232), није никакав доказ да је педагогика — философија, јер у свакој науци има философије, па се ипак не сме рећи да је нпр. биологија, математика или физика — философија.

Да би Кершенштајнер доказао да је педагогика — философија позива се на Џона Дуја, цитирајући искидано неколико реченица из његовог гласовитог дела „Демократија и васпитање“: „Може ли се о врлини обучавати и може ли се она научити» Шта је знање» Како се оно стиче» Чулима» Делањемрг Умом>“ Кершентајнер мисли да су ова питања из домена философије, да би доказао да је педагогика-философија, јер она мора њих да решава. То су била заиста некад питања из круга философије, али то је било онда кад је психологија била део философије или била потпуно неразграничена од философије. Али данас кад је психологија потпуно самостална наука, не сме се рећи да су то питања из философије, јер су то питања често психолошка и психологија има да их решава. Кершенштајнер је далеко отишао кад вели: „Већ најелементарнија питања саме дидактике не могу се одвојити од философије, а питање васпитања воље још мање“ (стр. 282). Онамо где не може да се учини ни корак без психологије, као што је то дидактика, он тврди да је ту неопходна философија. Човек код оваквог тврђења остаје запрепашћен. Зар у дидактици, науци о настави, и у васпитању воље треба философија»! Ту је баш потребна психологија! Баш по тим деловима педагогике је доказ да је педагогика углавном примењена психологија, а не философија! Командант морао би унапред изгубити битку ако не познаје терен на којем ће да води битку, а Лај каже дивно у слици да агроном мора да зна хемијски састав да би имао успеха у обделавању земљишта. Исто је то за педагоге — психологија! Ако ниси психолог, ниси педагог. Ово вреди и за теорију и праксу. Велико је незнање тврдити да је педагогика — философија. Погрешан је рачун да се тиме подиже педагогици реноме.

Свакој појединој науци услов је Логика: без ње се не може обрађивати наука; али зато нико не тврди да су поједине науке делови философије као што је било у класично доба. Исто и педагогику иако се служи Логиком нико не може сматрати због тога философијом. У свакој се науци праве хипотезе и теорије за решавање појединих проблема, па се ипак не сматрају за философске дисциплине. Свуда се употребљава и индуктиван и дедуктиван метод, па то мора и у педагогици.

Џон Дуји као прагматичар у философији каже да је философија наука о васпитању. Али треба се сетити да прагматичка философија не долази у обзир код одређивања задатка философије, јер она не признаје надвременске вредности и проблеме материјалних истина које се истичу у опште признатој философији као задатак.