Učitelj

Библиотекар

Завршавамо стоју студију са једним општим погледом на личност, улогу, принципе и циљ библиотекара. Може се без претеривања рећи, да је његова делатност једна од најтежих и најделикатнијих. Она захтева од њега специјалне способности, опсежна знања, савршен такт, солидне принципе и развијену интуицију. Већ се много говорило о ставу библиотекаревом према својим „клијентима“, његовој пријемности, његовом веселом и отвореном карактеру и његовом такту.

Али један добар библиотекар треба да задовољи сасвим прецизне захтеве типолошког реда; он треба да буде синтетички тип, да би могао да схвати универзалну целину која треба да се огледа у његовој библиотеци. Он такође треба да буде и интуитивни тип да би могао брзо да продре у најскривенији кут читаочеве личности, да се у њему снађе и оријентише сигурније него и сам читалац. Он треба да има елементе типа екстравертивног, алтруистичког, оптимистичког, практичног и теориског у исто време, конкретног и апстрактног. У томе је један битна погодба а ево зашто: ирационални елементи (емоције; инстинкти, страсти) играју важну улогу у животу сваког појединца чак и онда ако је он рационалног типа; ови су елементи у неку руку веза свих других психичких појава. Они од тога стварају потку и основу, стварају психичку атмосферу у којој се одигравају сви други догађаји. Из тога излази, да никакав споразум није могућан између личности дотле док су у нескладности њихови психички елементи ирационалног реда и нарочито њихове емоције. Потребно је да библиотекар има бујан ирационални живот, довољно контролисан и да је у могућности да га у сваком моменту стави у сагласност са животом сваког читаоца. У томе је нови, основни закон бибилотеке (и психологије уопште): закон сагласности емоција. '

Ако свим овим захтевима додамо захтев вишег образовања, биће очевидно, да идеалан библиотекар је крајње редак, да не кажемо да се не може наћи и то ће бити дотле, док специјални курсеви за библиотекаре не унесу у основе својих програма захтеве које смо напред истакли. Па ипак, ако се мисли на величанствено оружје ових радника с књигом, на баснословну снагу, сада скривену и неупотребљену и на огромне могућности једне књишке делатности научно и паметно организоване, онда се неминовно намеће закључак да садашњем стању безусловно треба помоћи. Библиотека треба да постане духовни центар целог свог краја. Библиотекар треба да постане душа и мудар и приступачан саветник својим читаоцима. Он треба да их води на путу њиховог васпитања, образовања и усавршавања, уздизања и обогаћења њихове личности. Треба да им помогне да постану свесни своје социјалне улоге, дубоког корена њиховог бића. Треба да им да солидну основу за целу њихову ексистенцију, дефинитивну оријентацију њиховог суђења.