Učitelj
i
||, Ву УНИРБ БиСтиђте..
—
777 00
YUMTEJb-UČITELJ
ПЕДАГОШКО-СОЦИЈАЛНИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛ. УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЈАНУАР—ФЕБРУАР 194! БЕОГРАД ГОД. 21 (55) БР. 5 и 6.
ГЛАВНИ УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ, БОЖЕ ЈАНКОВИЋА БР. 30
1. — Проблеми и. решења
Доживљаји вредносши и рада код једне групе сеоских основаца
Циљ, проблем, метода и грађа испитивања
Један од најзначајнијих проблема психологије сеоског школског детета је питање о томе како оно доживљује вредности и свакидашњи ваншколски рад. Ово питање је од важности не само за психологију младежи уопште већ и за психологију и социологију села и науку о васпитању.
Мспитали смо како једна група сеоске школске деце доживљује вредности и свакодневни сељачки рад. Наш смер је да проучимо које вредности доживљује та група, уколико те вредности утичу на доживљаје и понашање деце, и да дамо прилог испитивању дечјег схватања вредности и света уопште.
Те појаве проучавамо у њиховој повезаности са целокупном душевном природом школске деце на селу и са психологијом и социологијом сеоске средине. Суштину дечјих схватања и доживљаја рада и вредности не можемо сазнати ако их испитујемо одвојено од целине психичких функција сеоског детета и од друштвене средине за коју је оно везано. У овом раду местимично говоримо о утицају предела, вештачке околине (имања) и људске околине (родитеља, учитеља, другова, друштва, пољака и др.) на душевни живот испитаника. Ови подаци из геопсихологије, тектопсихологије и социјалне психологије су потребни да би се разумела психологија проучене сеоске деце. Ми испитујемо односе између дечјих доживљаја вредности и спољашњих чинилаца (краја, села, имања, породичне и школске околине и др.), као и изражаје доживљаја вредности и свакодневног рада у писменим исказима и понашању младежи.
Испитали смо 20 дечака и 6 девојчица, ђака Ш и |У разреда једне основне школе у околини Сталаћа.
Нашу грађу чине изазвани писмени искази деце и њихово понашање у различитим свакодневним животним околностима. Док Ж. Паиже, при проучавању формалне стране процеса дечјег мишљења, као материјал искоришћује изазване исказе, а Е. Бар, пи испитивању садржајне стране слике о свету, обрађује као г