Učitelj

њених — ми ћемо, како рекосмо, да се послужимо неутралним тер-

мином „педагошки процес“ који обухвата у себи оба појма, и васпитање и образовање, без обзира на тачније значење које овим

изразима придају поједини теоретичари и без обзира на то у какав

их међусобни однос они стављају. Е

А сада да видимо какви могу бити по својој природи педагошки процеси (или „васпитање у ширем смислу речи“ које би аналого схватању оне треће групе педагога о којој је већ било речи, требало . да обухвата под собом и образовање).

Раније се васпитање обично схватало као „намерно, планско утицање одраслих на развитак недораслих према одређеном циљу“.14) · Као што истиче Д-р Младеновић, слично гласе и многе друге дефи-

ниције васпитања.

' Видимо да се овде претпостављају два пола, тако да је типичан педагошки процес биполаран: један пол замишља се као субјект (5) у коме имају своје исходиште педагошке снаге (утицаји), а други пол је циљ тих утицаја, објект (О) педагошког процеса „Тај се биполаритет може теориски замислити чак и онда кад је реч о самоваспитању или самообразовању, само што сада 5и О падају уједно, једна иста особа је истовремено и субјект и објект. Разуме се да положај субјекта односно објекта у педагошком процесу могу уместо појединаца да заузму и колективи, што свакако у значајној мери компликује структуру педагошког процеса.

С обзиром на то такав је однос 5 према педагошком утицају што га он врши на О могу педагошки процеси бити двојаки: интенционални или функционални; за педагошки процес рећи ћемо да је интенционалан, кад је 5 свестан утицаја што га врши на О, кад је то његово утицање намерно и планско, као што је. случај у малочас цитираној дефиницији васпитања. А о функционалном педаго"шком процесу говоримо онда ако 5 није уошште свестан ма каквих утицаја, ако их он не врши с намером и по неком одређеном плану.

Како видимо једини критериј, односно „рппаршт Фујол 5“ при овој подели јесте чињеница да ли је 5 свестан процеса или не, да ли га је он намерно хтео или не. Понашање објекта је у том случају сасвим безначајно: за њ може и једна и друга врета педагошких процеса остати несвесна или постати свесна. Код малог детета претеже прва могућност, или је искључиво случај да оно није свесно утицаја па били они интенционалне или функционалне природе. Како човек расте и сазрева духовно све лакше и вероватније постаје свестан педагошких утицаја, само и у том случају ће, разуме се, много пре и лакше постати свестан интенционалних педагошких процеса у којима је објект, него процеса функционалних.

Објект у педагошким процесима јесте искључиво и може бити само човек. Животиња се може дресирати, али никад васпитати у смислу неког унутрашњег формирања.

Што се тиче субјекта, ствар је мало друкчија. У интенционалним педагошким прдцесима субјект може бити само човек и то чо-

1) Младеновић „Општа педагогика“ стр. 3. 176