Učitelj

год. развијају се сличне мисли, пошто се нарочито подвлачи значај особитог научно-философског или универзалног гледишта научника који испитује дату стварност, нарочито друштвену стварност. И несвесно човек који посматра ствари са универзалне тачке гледишта изопачава стварност а то води: до научног слепила. Тако професор Михалчев подробно објашњава зашто се философи страсно препиру а да не могу да се разумеју и на крају крајева сваки оетаје онде одакле је пошао.

Недостатак простора нам не дозвољава да побројимо све оне особито значајне и занимљиве чланке професора Д. Михалчева објављене у току дванаест година у часопису „Философски преглед“ који се односе на посебна специјално философска, психолошка, социолошка, философско-историска, религиозна, етичка и друга питања. Већина од њих су познати нашој читалачкој публици као и оној која се интересује философским питањима. Овде ћемо поменути само неке његове радове објављене у страним часописима као на пр. „Случајно као саставни део стварности“ у [1 тому „Резбећин Таг- Махагук“, Вопп, 1928 године, као и његову студију „А тасћ! ипа Муикћећкен“ (Гегрла, 1924 год.). Заслужује помен и његов чланак „Прагматизам као ново учење о истини“, објављен у „Филозофском прегледу“, књига У, година Х!. То није ни просто излагање ни критика прагматичног учења о истини, већ продубљен и ретко исцрпан рад о крајње сложеном проблему истине уопште, онако како је истина била схватана од времена Демокрита до данас, у свим њеним облицима, све то објашњено и прокритиковано са великом „научном вештином.

Једна пуна вредности и значајна културна творевина професора Дим. Михалчева је оснивање првог бугарског философског часописа „Философски преглед“ који он уређује већ дванаест година. Тај часопис који претставља једну истински слободну говорницу, у коме сваки бугарски философски писац своја, у широком смислу речи, философска схватања може да изрази окупља око себе све оне који непосредно или посредно додирују философске проблеме. Осим тога часопис редовно даје критичке прилозе сваког значајнијег философског дела, бугарског или страног. Због тога одређеног философског гледишта, проф. Д. Михалчев има већ и своју школу код нас. О претставницима те школе као и о другим значајним претставницима наше философске мисли, у које и жену убрајам, проговорићемо у једном другом чланку.

(Са бугарског Мир. М. Грујичић) Ивана Болтова