Učitelj

JOŠ дзашвитивартеиатиавнвенеиенлитииинеивицвејтите терете er апела

Ш. — Историја учитељског удружења

Других десеш година живоша п рада Југословенског учишељског удружења од 1950 ~ 1940

Увод

Догађаји, који су се збили између 22 августа 1930 год. и 18 и 19 августа 1934 године, имали су снажног утицаја на развитак учитељског покрета за последњих десет година. Тим догађајима је манифестовано једно осетно скретање са дотадашње линије развитка и у идеолошком и тактичком погледу, које је праћено великим потресима у учитељској организацији. Прека је потреба да се на све те догађаје, као и на цео период задњих десет година, баци историска светлост, како би се, с једне стране, сачувао историски материјал о томе времену, а, с друге, омогућило потоњим генерацијама да разумеју многе поступке и појаве у овом оквиру времена.

Историја првих десет година развитка Југословенске учитељске организације написана је и издана приликом јубиларног конгреса, одржаног 22 августа 1930 год. у Београду. Историју, коју сада излажемо, треба схватити као други део, који има за циљ да допуни и заокругли цео период развитка учитељске организације, од августа 1920 год. па до данас.

На важној прекретници

| Период од 22 августа 1930 год. до 14 априла 1931 год.

Стални сукоби између београдског повереништва и осталог дела учитељства, које је подржавало управу поч. Владе Петровића, о којима је говорено у првом делу ове историје, били су достигли врхунац 1929 год. Али, они су се стишали на конгресу у Загребу, где је изабрана једна компромисна управа, од свих струја. На челу те управе био је опет поч. Влада Петровић. Мандат ове управе имао је да траје свега годину дана, за које је време управа имала да спреми правила са пропорционалним изборним системом.

Смисао компромиса, створеног у Загребу, био је у томе, да,

удружење пође путем заједничке сарадње која би се омогућила либералним реформама, кроз нова правила. На тај пут су упућивали учитељи из београдског повереништва који су налазили да су већина у удружењу, али су стално били мајоризирани претставницима учитеља осталих повереништава. Начелно су се за ту реформу изјаснили и учитељи из Словеније, који су били одлучне присталице пропорције.

Одмах после скупштине, управа је из своје средине изабрала одбор за правила. У одбор су ушли: г. г. Милан Рабреновић, Љуба Павловић, Тихомир Костић, Милорад Вујанац и Данило Милановић. Пројекат је, по изради, био примљен од Извршног одбора, а потом се приступило припреми за конгрес у Београду.

Овај конгрес имао је карактер јубилеја, јер се тада навршавало 10: год. од стварања Југословенског учитељског удружења.