Učitelj

ниси; 305

Управа је нарочито обележила тај дан издањем једног кратког историског прегледа прве десетогодишњице Југословенског учитељског удружења.

Посета на конгресу била је обимна. Галерије су биле препуне, а у скупштинској сали Београдског Универзитета било је око 500 делегата. Било је много гостију и изасланика. Многи међу њима су поздравили конгрес и учитељство. У име господина Министра просвете, конгрес је поздравио ондашњи начелник за основну наставу, г. Драгослав Ђорђевић. У своме говору он је изрекао мисао: Министарство просвете има свој утврђен програм и пут и свакога, ко се на томе путу буде иставио као сметња, силом ће уклонити. Ова је мисао добро запажена на конгресу и била је узрок многим појавама на самој скупштини, а, вероватно, и кључ за разумевање многих догађаја и појава после скупштине.

После свечаног дела прешло се на рад. Узета су у претрес правила и застало се код питања реорганизације удружења. На њему су се мишљења поделила: једни су били да се задржи досадашња форма удружења, а други за организовање по бановинским секцијама. Најзад се у томе постигло компромисно решење, по коме се задржава досадашња форма организовања, али, ако се у једном граничном учитељском срезу изјасне две трећине чланова за организовање у бановинску секцију, оно се има усвојити. Потом је дошло до избора управе и на том питању се развио оштар сукоб. Стварила су се два опречна гледишта: прво гледиште да се не врши избор нове управе, пошто нова правила још нису потврђена, већ да остане стара управа. Формални предлог за то поднео је г. Скуљ, председник љубљанског повереништва; друго гледиште, које су подржавали учитељи из београдског и сарајевског повереништва, било је за то, да се изабере нова управа. Пошто се гледишта у суштини нису могла изравњати, изабран је један одбор, да о тој ствари нађе заједничко решење. Одбор је усвојио мишљење прве три секције да се нова управа не бира, већ да остане стара. Али скупштина није прихватила то решење. Она се, наједанпут отела од ауторитета водећих људи и наметнула и њима своју вољу. Ова је, јасно и категорично била изражена кроз уста једног делегата, који је одбацио предлог и тражио да се избор нове управе изврши одмах. Скупштина је са одушевљењем прихватила његове речи и пришла је послу. Одмах је изабран кандидациони одбор, који је ускоро предложио скупштини једну листу и она је примљена акламацијом. У Извршни одбор су ушли: г. г. Милан Рабреновић, Милан Поповић, Душан Прица, Дамњан Рашић, Љубомир Павловић, Данило Милановић, Миладин Цвијовић и Милорад Вујанац.

После Београдског конгреса

Ток конгреса и његов завршетак имали су крупне последице на даљи живот организације. У исто време они су били повод карактерним променама и обртима који су се манифестовали не само У личним и техничким односима него и у идеолошким. Конгрес је

Учитељ 20