Učitelj

био прва етапна прекретница у линији учитељског развитка којој су доцније, као што ће се видети, следовале друге, много замашније. На овом се конгресу пре свега сломила једна ситуација која је постојала још од 1925 год. и одолевала, на скупштинама у Суботици, Скопљу и Марибору, жестокој опозицији учитељства из: београдског повереништва. Носилац те ситуације поч. Влада Петровић, није ушао у управу. Логички се тешко може објасниги непомирљиви став према избору нове управе који је био испољен на скупштини кад се имају на уму неки моменти који су скупштини претходили. Важна је чињеница, у томе, да су се уочи скупштине састали у један одбор сви претставници повереништава, на коме се дошло до сагласности, да се предложеним правилима дода нов члан 43, који предвиђа: да се на Конгресу има изабрати нова управа која ће се увести у дужност тек после потврде правила а дотле ће дужност вршити стара управа. Од тога се решења, као што се види, на скупштини одустало и инсистирало, по сваку цену, да се избор нове управе не изврши. У поменутом одбору намерно се желела задржати стара управа до потврде нових правила, како би се онемогућио утицај са извесне стране да се изазове расцеп учитељских снага и омете цео рад на доношењу правила. Ова би се непомирљивост и промена става могла донекле приписати и другим моментима и утицајима, који су са стране допирали у скупштинску дворану и којима. се директно мора приписати и изјава једног делегата из загребачког повереништва у којој се, додуше, пристајало да се изврши избор нове управе, али се тражило да у ту управу уђу само активни и национално сигурни учитељи.

Пошто се није усвојило њихово гледиште и већина скупштинских чланова спровела закључак с којим они нису били сагласни, делегати сва три горе поменута повереништва су се повукли из скупштине и престали даље да сарађују у удружењу. Почела је апстиненција о којој су опширно писали у оном моменту сви листови у земљи и која је несумњиво оставила на целу јавност тежак утисак.

Нова управа се одмах конституисала и за председника је изабран г. Милан Рабреновић, учитељ у пензији. Чланови Извршног одбора. су били сви стари, осим г. Милана Поповића. Душана Прице, Дамњана Рашића и Миладина Цвијовића који су били нови. Овом конституисању присуствовало је и гласало више од половине чланова Гл. одбора, међу којима и неки чланови из загребачког и сплитског повереништва. Г-ца Вавра је и том приликом одржала темпераментан говор у коме је апеловала за јединство и споразум.

Резултат конгреса с обзиром на апстиненцију три повереништва, био је у главном неповољан. Ефекат апстиненције био је исто тако тежак и за ширу јавност и она се упустила у опсежне коментаре рада на конгресу. Врло утицајни и распрострањени лист „Политика“ оштампао је чланак бившег председника учитељског удружења г. Милутина Станковића под насловом: Спор у учитељској организацији. У томе чланку г. Станковић у главном истиче ово: