Uloga i značaj Vrbaske banovine

ПОДРУЧЈЕ И ИСТОРИЈСКО - ПОЛИТИЧКЕ ГРАНИЦЕ

Некадањи »Доњи Краји« и »јајазка бановина« чинили су већ у средњем веку једно засебно подручје, које је историјска основа данашње Врбаске бановине.

Већ у 16 веку под турском власти назива се то подручје Бос. Крајина. Само, граница му тада сеже на северу до реке Купе и града Сиска. Под Бос. Крајину је тада спадао и један део Славоније (Церник у Славонији). Она је део Босанског пашалука, коме је седиште од 1580 до 1639 Бања Лука, а границе од Дунава до Клиса и Сплита и од Оточца и Удбине до Косовске Митровице. Те су се гоанице померале и сужавале према томе како је моћ отоманског царства опадала, да се најпосле сведу на оне што их је затекао и повукао Берлински конгрес и аустро-угарска окупација.

Како су и Турска и Аустрија били освајачи, ми би данас У својој слободној — ослобођеној — отаџбини требали да о тим границама говоримо само кас о некадањим вештачким преградама које су ударили ти освајачи, најпре једни па онда доуги, а у намери да нас што боље, сигурније и вештије о поделе и раздвсје.

Али политичари, кад им устреба, лаћају се свега, па није чудо што неки данас траже и »историјске границе«, да подупру своју тезу и оправдају своје захтеге, иако ни историчари, људи од вауке, не могу да те границе поуздано повуку и утврде, бар за један дужи временски период. И они кажу да је тим подручјем које данас чини Врбаску бановину владала босанска властела, да су ту допирали и Маџари, па и нека хрватска властела и т. д. Али све у неком делу и у неком времену. Ништа стално, ништа одређено. Сигурно је само, да су овде најдуже владали Турци који су те историјске границе у многоме изменили и постављали своје према сРОЈО| снази и својим потребама и циљевима. Ја бих за Крајину и за Врбаску бановину рекао:

То је подручје на коме је, у источном делу, пре сто година, 1839 год. букнула Поп-Јовичина буна, а у ссталим деловима, 1875, 1875 и 1877 Крајишки устанак. И док је Средња Босна спавала мртвим сном, а Хрватска расправљала своју нагодбу и свој државно-правни положај према Маџарској, дотле је Крајина пролевала крв за своју слободу и своје сједињење са Србијом, исто као што је на другој страни чинила Херцеговина.

То је подручје са кога је 20 августа 1875 г. седамдесет и седам војвода и поглавара народних, још за живе турске царерине, прогласило присаједињење са Кнежевином Срби(ом.

То је подручје на коме су деловали Војвода Пгтар Мрко-