„Uništenje estetike“ i demokratizacija umetnosti

16

публика се упознаје у преводима са делнма Огиста Конта, Спенсера, Мила, Дарвина, Бекла. Како свима почетнидима требају врло генерална и упрошћена решења сложених питања живота, немачки филозофски материјализам је јако на цени: сџиси Бвхнера, Молешоха, Фогта и Фајербаха сматрају се као требници образована човека. По својој безмерној вери у лични разум, по свом оптимистичком одушевљењу за напредак људски, по култу природних наука, по грозничавој духовној делатности, шездесете године руске необично подсећају на XVIII век француски. Само, овде су Волтера представљалн Фајербах и Бихнер, а Енциклопедисте, Дидроа и д' Аламбера, Бекл, Молешот, Лујс и Фогт; ћоппе!е ћошше се сад зове »мислећи реалист« или »умни пролетер.«

Тај утилитарни поглед на уметност ннје тако нов. Још у ХМШ веку постајало Је схватање да уметност мора бити корисна, дивилизаторска, борбена, да треба да буде одјек нада и тежња свога доба, да је њен циљ, чак њен разлог опстанка, помагање победи истине и правде. То схватање ослободилачког и рационалистичког века било је примењено у Револуцији, и њиме су надахнуге и слике Давидове, и силни акценти Морсељезе , и осредње јакобинске драме из 1794. »Ја ћу увек бити убеђен, говорио је јакобински песник Мари-Жозеф Шенје, да је циљ драме да задобије љубав за вр лину, законе и слободу, и да омрзне фанатизам и тиранију.“ Руски писци су прихватили теидеје, уневши више страсти и неофитске безобзирности, и нешто неизбежног руског мистицнзма.

Маколико њихове речи изгледале каткада мрске, сурове и мирисале на варварство, не губите из вида да је одлика свију великих политичких, друштвених и верских покрета одрицање, рушење свега онога што се раније волело и ценило, Хри-