Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

104 1. МАТАСОВИЋ

исто оно што Мађари за казну. неуставност, бечки централизам и герменивацију. У то вријеме полициске страховладе тешко је Ткалцу било дјеловати У Загребу. Сабрану енергију на махове је пуштао У књижевне покушаје. Мора да су му У тешким душевним мукама јалових политичких дана сазријевале касније политичке концепције.

И врло је значајно да је управо тих година издао своју велику студију: „раз сегђазсће Уок т зетет Ведешшипо јаг фе опепаапзсће Гтаде ипа аге епгорагзсће Стошваноп. — Ете Репкасћтућ. (Тебр21 5 1853.) па затим „Паз Чтавћзгесће 465 Ептзћептћит5 Зетфгеп“ (Тегрг1а 1859.).“

/ вријеме кад је Ткалац издавао ове књиге изабран је 2: јануара 1855. за дописног члана Друштва Србске Словесности. У одбору су били и многи његови школски другови који су с њим студирали у Њемачкој и У Француској. у то вријеме умрла је Ткалцу мајка, а у то прими и позив из Србије да буде

» Међу Т. архивалијама У архиву Матице Српске у Но-

· вом Саду има ин ћириловски ковцепт огласа и позива ва пре нумеранију његове књиге Дожавно Право кнежества Србије · :· (у Загребу печатњом К. Албрехта 1855). Објака је датирана почетком октобра 1859. У тексту Цитатељу (а све је писано ста · рим правописом, и славенски су листови позивани да оглас прештампају) Ткалац наводи, да је дјело наканио писати 1855. Којебао је на којем ће језику. Одлучио је због страног свијета њемачки, па је почетком 1958. то издање и изишло и похваљено као „ријетко која књига народног писатеља до сад“. Српско издање трбало је изићи прошир но и поправљено, али и за употребу ширих слојева, да упознају Србију „која је прије педесет година била турски пашалук, као што је и данас Босна, Херцеговина и Бугарска, земља сиромашна и запуштена, народ без правде и правице робски покорен самовољним пашама 8 с ахијама турским, данас је најбоље уређена, најсретнија и најбогатија самовласна христијааска земља у свемколиком царству турском, и свима другима на узор. Србско издање ове књиге имаће се дакле од чести сматрати за ново изворно дјело, а не за превод њемачке књиге, и ја сам се потрудио, колико 20 мене стоја, да У сваком обвиру буде народна · | |тампаће се, ако се јави 300 предбројника. За њемачко издање примио је аутор од кнежевске српске владе захвалницу и дар од 900 царских дуката,

|