Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР 41105

Гура пензију, не дође до указа. Зими 1856. отишао је лично у Београд. Комбинације с професуром на Великој Школи и секретаријатом Друштва Словесности (на потоње је аспирирао у тај махи Ћ. Даничић) не успјеше,

Ткалац је издао још и два Издања, латиницом и ћирилицом, Мажуранићева епа „Смрт Смаил аге Ченгића“ с опсежним уводом (1859.), То је уопће било друго

је, да је причање овог човјека дубоко дирнуло благу и умјетничку Ћуд Твог оца; тако у читаоници као у вашој кући дуго и често се разговарало о овом Црногорцу и мукама јадне раје под Турцима · и лудој

„Не знам, када је Твом отцу дошла мисао, да пише Ченгића. Може бити да је одма послије поИН + Вид, „ У!епас“, 1893, бг. 19.