Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 181

новинама само о танкој длаци виси Дамоклов мач, трудили су се сарадници, да буду, што је могуће више, опрезни. Према феноменално глупавим њемачким новинама „Аотатшег 2енипо“ биле су „Народне Новине“ и у свом дјетињству изврстан лист, пошто је већу улогу имала патриотска реторика него политика. Док су оба уредника „Аргатег Јеншпо“ презирно називали „новинари“ (2енипоз5снгеђег), Гаја, номинелног уредника „Народних Новина“, звали су учењаком и наслов „уредник“ постаде почасном титулом. Те новине су се читале са страхопоштовањем и дивило се човјеку, који их је писао, јер је публика мислила, да их сам Гај цијеле испуњава од прве до задње ријечи. А Гај је умио да публику одржи у тој вјери. = __У почетку излажења листа писао је свакако он сам, но послије је себи створио вјерни и пожртвовани генерални стожер уредништва од оних искрених и несебичних патриота, који су му понудили са-. радњу за његова тобожња повјесна истраживања. (0 томе јавност није ништа знала, јер се нико од тих младића, на којима је почивао сав терет редакције, није напред гурао, нити истицао своје сарадништо. Мислим, да ни код 7ајмса не могу бити уредничке тајне боље чуване, но што су биле код „Народних Новина“. Истом касније, годинама, сазнала су се имена људи, који су од почетка листа у њему сарађивали и без зависти препустили Гају углед, који је њима припадао. Они су се звали: др. Ужаревић, Драгутин Раковац, Људевит Вукотиновић, Станко Враз, Павао Штос, Драгутин Сељан, Вјекослав Бабукић, Антун Мажуранић, Антун Немчић, Мато Топаловић, и, најзнатнији између њих, Иван Мажуранић, највећи модерни хрватски пјесник, који је 1860. постао хрватки дворски канцелар, а послије бан Хрватске. Већина од њих постадоше касније моји пријатељи. Сви одоше прије мене у гроб. Многи од њих стекоше као пјесници и књижевници частан углед. Патриотизам ових младића, а ниједном није било више од тридесет година, прелазио је у набујало одушевљење: отаџбина им бијаше Бог, а Гај њезин