Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

188 -___Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

чавање осталих словенских језика и књижевности, које су до онда биле сасвим непознате у Хрватској, па су их сада настојали присвојити и опонашати, Образованије класе захвално су примале сваку хрватску књигу (а ту треба похвалити и Мађаре), као да се: од реда радило о књижевним ремек-дјелима, а младе су књижевнике бодрили добронамјерном али некритичном похвалом, мазили их и покварили. Занимљиво је, да ипак и мађарони, — а и то име употребљавам без икоје злобне ознаке, — нијесу покушали овој младој „илирској“ књижевности супротставити специфичну „хорватску“ књижевност, а знали су моду. И значајна је чињеница, да ниједан“ од тих хрватских мађарона није никада написао ниједну књигу, сувише, ниједну брошуру. Нећу пресуђивати, да је узрок те индоленције било потајно непријатељство против књижевног васпитања или аристократска надутост, која је хтјела избјећи свакој вези с грађанском „писмењачком марвом“ (т. зв. „Редегујећ“). Јер, мађарони су се рекрутирали из високог и малог племства, док су Илирци били го"тово од реда из сељачких и грађанских кругова, па су их мађарони сматрали плебејцима. А само су се два аристократа од најстаријега бановинског племства прикључила Илирцима: већ прије поменути гроф Јанко Драшковић,“') човјек више образованости, и гроф Јурица Оршић,“) који се бројао међу најбогатије велике посједнике у Хрватској. Сви остали великаши били су мађарони, каошто су то били и „магнати тек у четвртини“, а под тим надимком мислило се на оне, чији је отац био из малога племства, и мати из високе аристократије, или опет да су им оци њихови били у највишим земаљским службама и чиновима. Ови великаши од четвртине кочоперили су се, као да су највећи великаши, а како су себи арогирали социјални положај, на који нијесу имали никакво право, били су предмет најгорче спрдње. Познавао сам међу хрватским мађаронима неколико људи велике наобразбе и најлибералнијих назора, но то су биле само похвалне изнимке, јер се срж и главни