Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

20 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ ·

па га смрт избави неизбјеживе судбине да постане француски поданик, што би био постао, јер му је сав непокретни иметак био на територији јужно од Саве.2')

Французи се одмах снађоше и уредише као домаћи у свом новом територију, који је био уврштен међу „Ргомптсез Шупеппез“. Дивни организаторски талент маршала Мармона, наименованог гувернера ових провинција, и ту се сјајно продичио, као што је и прије тога у Далмацији. Прелаз из оних аљкавих »авитичких“ угарско-хрватских управних прилика у строго сређену француску администрацију, био је веома брз, па управа и правосуђе тако су прецизно функционирали, као да је уређај тих форми постојао већ дуги низ година.7) ;

А то је било само због тога могуће, јер је маршал Мармон придржао за Французе само више положаје у служби, а све остале ниже службе попунио урођеницима. И премда Французи нијесу знали ни хрватски, ни њемачки, а Хрвати опет француски, све је ипак било зачудо цијелој јавности и народу несметано у највећем реду. Истина, ненавикнутом народу нијесу могле пријати бирократске формалности нове управе, која је уводила досада у Хрватској непознате таксе за биљеге, за регистрирање и за патенте, па да није трајно оскудијевање новцем француску владу силило, да удара тешке намете и убире присилне зајмове у тој исто новцем сиромашној земљи, житељство би се било врло брзо снашло у новим приликама, јер очитог непријатељества против француске власти било је само међу повлашћеним класама, међу племством и свећенством.

Увођење францускога законодавства и правосуђа, правне једнакости свих држављана пред законом, укидање повластица, феудалних даћа и ограничења слободе у трговини и међу обртима, све су то биле новотарије, о којима досад није нитко ни сањао и за које ни једна друштвена класа није имала правога разумијевања. Досад о земљу везани сељак постаде слободан, но како није био баш ништа образован, није знао, што да започне с том, тако рећи, током ноћи стеченом