Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

40 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

попреје моје мајке у одијелу из доба француског царства, у бијелој хаљини врло краткога „струка“, деколтирана, а преко лијеве руке био је лако пребачен црвен шал с бордиром њежних узорака, док су тамноплаве власи у дугим завојима а ја Мадате де з!ае! биле обрубиле племенито и драгашно лишце. Признајем, мени се моја мати у природи чинила много љепшом и дражеснијом, него ли је била на тој слици. Али се сав свијет дивио тој слици и хвалио јеу хиперболама, па сам морао шутјети, те сам само насамо смио рећи матери: „Премда си ти сада двадесет година старија, ипак си још увијек љепша од твога портрета. Велика је неприлика, што те сликар није могао -видјети мојим очима!“ Када би ја тако очиговао своју дјетињску љубав, она би ми запушила уста пољупцима и обично говорила: „А како ти можеш да просуђујеш портрет, када ме у оно доба нијеси могао видјети, а онда и сам не умијеш сликати; И мени се, до душе, чини, да нијесам сасвим погођена, но кад су сви казивали, да је слика лијепа и добра, морала сам шутјети, да избјегнем оговарању, као да себи уображавам да сам љепша у природи него на слици“ >;

Француска владавина трајаше тачно четири пуне године. У октобру године 1813. добили су Французи заповијед да иду. Приправе за овај одлазак учињене су у таквој тајности, да пучанство о том није имало на појма. У оно доба није било у Хрватској новина а поштански промет био је веома примитиван, па се у јавности није ни знало ни за битку код Лајпцига ни за кобне посљедице те битке за Французе. Они су се стога, а неправо, плашили непријатељских исказа са стране домаћег становништва. Француске области и војска напустили су град ноћу сасвим тихо. Сутра ујутро свијет се зачудио, што нема Француза, па истом из огласа градског начелника сазнало се, да је престала франпуска владавина и да је стигла опет под „очинску владу“ аустриску. Узрок овој промјени сазнао је народ тек послије неколико дана. Весеље због тога, кажу, да је било опћенито,