Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 43

била су остала чиновничка мјеста заузета од домаћих људи, па према том није ни француска бирократија била многобројна и народу није стога била нападна. Ко је долазио у уреде, сусретао је све саме домаће људе као чиновнике, с којима је могао да се споразумијева хрватским језиком.

Другачије је било с аустриском управом. Био је то апарат неупоредиве сложености н неспретности, апарат, што га је могло покретати и подржавати једино многобројно и за ту сврху дресирано чиновништво. Али за овакво чиновништво недостајало је у Хрватској материјала. Аустриска влада сумњичила је свакога Хрвата, који је за вријеме францускога режима обављао јавну службу, и није хтјела да их намјешта. А заправо ти људи су од домаћих били једини у земљи, који су имали неку административну вјештину. Осим тога, истина, врло их је мало знало њемачки, а ипак, и у Хрватској, као и у свим ц.кр. насљедним земљама, морало се „амтирати“ њемачки премда пук тога језика, наравно, није разумио. И стога Аустрији није преостало друго, него да у Хрватску доведе чиновнике из ц. кр. насљедних земаља. А јер су морали да буду у саобраћају с пуком, који није знао њемачки, чиновнике су рекрутовали у словенско-њемачким покрајинама, али највише из сусједне Крањске и Штајерске, гдје се говори словеначки, тако, да су се лако могли споразумјевати говором с хрватско-српским пучанством. ЈЕ дошљаке звали су без разлике народности једноставно Крањцима, јер их је међу чиновницима било највише, а ријеч „Крањац“ постаде и остаде синоним ријечи „чиновник“ а тим уједно им објектом мрзовоље народне, као да су они лично били криви због несретнога управнога механизма.

Политичке и социјалне баханалије Бечкога Конгреса одјекнуше и у Хрватској гласно, као и на другим странама по Аустрији. Појави се у покрајинском "преводу карикирана копија. Као на конгресу, и у Хрватској постаде геслом тав. образованих друштвених класа парола Жерома Наполеона „тоткеп мте-