Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : obnarodovan u br. 142a „Službenih novina“ na Vidov-dan 28. juna 1921. god. u Beogradu

16

кажњивог дела, али се њоме не могу вређати права приватних лица на накнаду штете. Амнестија се може дати пре почетка кривичног поступка, у току поступка и после извршне пресуде. Амнестија је општа или појединачна.

За амнестију министара потребан је претходан пристанак Народне Скупштине, али се она ни у ком случају не може дати министрима пре изречене пресуде.

Краљ има право помиловања. Он може досуђену казну опростити, смањити или ублажити.

Право помиловања по делима кажњивим само по приватној тужби уредиће се законом о поступку судском у кривичним делима.

Члан 51.

Краљ представља државу у свима њеним односима са туђим државама. Он оглашује рат и закључује мир. Ако земља није нападнута, или јој рат није оглашен од које друге државе, за оглас рата потребан је претходни пристанак Народне Скупштине. Ако земљи буде оглашен рат или она буде нападнута, има се одмах сазвати Народна Скупштина. Члан 52.

" Краљ сазива Народну Скупштину у редован

или ванредан сазив, -

Он отвара и закључује седнице лично, престо-

ном беседом, или, преко Министарског Савета, посланицом или указом.

И престону беседу, и посланице, и указ премапотписују сви министри.

Указ, којим се закључују седнице једнога сазива, садржаваће увек и наредбу за дан новога сазива.

Краљ може у свако доба, по државној потреби, позвати Народну Скупштину, која је своје седнице одгодила.