Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК ДРЖАВЕ

5

становника. Крањска, словенскп делови Штајерске, Горица, Корушка п Трст имали су свега 14 изасланика, Истра 3, Далмација 7, Хрватска-Славонија с Ријеком 28, Босна-Херцеговина 18, угарски Југословени 10. Председник Народног Beha био је д-р Антон Корошец, а потпредседницп д-р Анте Павелић п Светозар Прибићевић. У томе свом првом облпку, Народно Веће ппје било пикаква власт, него само врховни политички клуб југословенскп, који је имао да уједначп радњу аустро-угарских Југословепа, у тренутцпма када се њихова судбпна решавала на пољу светске политике. 19 (6) октобра, Народно Behe издало је проглас да, опуномоћено од свпх народних странака и група, узима у своје руке вођење народне полптике, и да „од сада неће у onhe у народнпм питањпма нпкоја странка пп група ни парламентарна скупина впше водптп никакве посебне политшсе ни засебно ступати у преговоре с факторима изван народа" ... У том се прогласу тражило „уједињење цјелокупнога нашег , народа Словенаца, Хрвата п Срба на чптавом његовом етнографском територију, без обзира на ма које покрајинске или државне гранпце, у којпма данас живе у једну једпнствену потпуно суверену државу". Овај проглас знатно се разлпковао од оне пзјаве коју је Југословенскп клуб дао маја 1917 на царевпнском већу у Бечу. Тамо се говорпло о уједињењу Југословена „под жезлом Хабзбуршко-лоренске династије“, овде се Хабзбурзи више не помпњу; тамо је југословенско уједпњење бпло ограничеио па област Аустро-угарске монархије, овде се вшпе не води рачуна о границама монархије. 28 (15) октобра Аустро-Угарска обратила се Сједињеним Државама молбом за мир. Одмах сутрадан, Хрватскп сабор састао се, п, „на темељу потпунога права народнога самоодређења, које је данас већ признато од свих зараћених власти," донео ове закључке: (1) „сви досадашњи државно-правни одношајп и везе између краљевпне Хрватске, Славоније и Далмације с једне стране, те краљевине Угарске и царевпне Аустријске с друге стране, разрешавају се“. (2) „Далмација, Хрватска, Славонија са Ријеком проглашује се посве независном државом, те према модерном начелу народности, а на темељу народнога јединства Словенаца, Хрвата и Срба, прпступа у заједничку народну суверену државу Словенаца, Хрвата и Срба на цијелом етнографском подручју тога народа, без обзира на ма које територијалне и државне границе“. (3) „Свеопћа народна уставотворна скупштина свега уједињенога народа Словенаца, Хрвата и Срба одлучит he са унапред одређеном квалифицираном већином, која потпупо заштићује од свакога мајоризирања, коначно како о форми владавине, тако и о унутрашњем државном устројству наше државе, утемељене на потпуној равноправпости Словепаца, Хрвата и Срба.“ Истим