Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

10

УВОД

је долазило 32, на Хрватску са Ријеком и Међумурјем 62, на Истру 4, на Војводину 24, на Далмацију 12, на Босну и Херцеговину 42, на Србију 84, на Црну Гору 12, на Maheдонију 24. По овоме распореду привремено Народно Представнпштво бројало је свега 296 чланова. Изборе посланика за Србију извршила је српска Скупштина, а за Црну Гору црногорска. Исто тако, изборе посланика за Војводину пзвршила је војвођанска Скупштпна (премда је правплност њенога рада оспоравана). У Маћедонији пзборп су пзвршени по окрузима, преко повереника, према једној уредби минпстра унутрашњих дела, прописаној у духу српског устава од 1869. За остале покрајине посланике су изабрали месни међустраначкп одбори, али пуномоћства им нпсу издали тп одбори, него председншптво Народнога Beha. Основно начело по коме је прпвремено Народно Представшпптво образовано, било је то, да у томе телу треба да буду представљене све политичке странке и групе, сразмерно својој бројној снази. Од политичких странака, само хрватска сељачка странка, којој су била додељена два мандата, није хтела учествовати у раду привременог Народног Представнпштва. 11. ПРАВНО ТУМАЧЕЊЕ. Питање се поставља, да лп је држава СХС стара држава или нова. 1 децембра 1918, када су пзасланпци Народнога Beha билп примљени од српскога престолонаследника, постојале су свега две југословенске државе: аустро-угарска Југославија и краљевпна Србија. Tpeha југословенска држава, Црна Гора, била се још раније присаједпнила Србијп. Аустроугарска Југославија још није била прпзната од страних држава; према томе, постојала је само једна југословенска држава са неоспорним бићем: то је краљевпна Србија. Пптање, да ли је држава СХС стара пли нова држава, сводп се на то, да ли је држава СХС пстоветна са краљевином Србијом, или представља једну нову државу која се јавпла после нестанка краљевпне Србије. При расправљању овога питања треба строго одвојити социолошко гледшпте од правнога. Са социолошког гледшпта, држава СХС биће стара држава само онда, ако Србп пз краљевине буду успели да аустро-утарскпм Југословенима наметну свој нацпонално-културни тпп; буде лп се, напротпв, мешавином Срба п Југословена створпо један нов нацпонално-културни тип, онда he п њпхова заједничка држава бити, са социолошког гледишта, нешто ново. Мешавина Срба и Југословена тек је почела, и да ли he се тај процес изједначивања завршпти победом Српства пли његовпм стапањем са Хрватством и Словенством у Југословенство, то је што се не може знати пре протека већег броја година.