Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

20

УВОД

судбина зависила је само од ње саме. Никакве раније погодбе нису за њу важиле; за њу је важило само оно што би њена Уставотворна Скупштина одлучила. На њеној Уставотворној Скупштини могло је доћи до несагласности између српске већине, с једне стране, а хрватско-словеначке мањине, с друге стране; али ма колико та несагласност била са политичког гледишта значајна, са правнога гледишта, није значила ништа више него обичну несагласност између парламентарне већине и парламентарне мањине. Тврдити, да Видовдански Устав нема важности за Хрвате и Словенце, јер су њихови посланици гласали противу њега, било би исто толико колико и тврдити, да је Видовдански Устав био један уговор између три племена, који су за свако племе требали да потпишу његови пуномоћници. Међутим, Уставотворна Скушптина није била скуп пуномоћника разних племена, него скуп народних посланика државе СХС. Хрватски и словеначки посланици могли су гласати противу закључака Уставотворне Скушптине, али им нису могли ставпти на суггрот своје вето. Видовдански Устав јесте један акт неоспорне правне важности којим је држава СХС добила своје коначно уређење. Tpehe мишљење. Срби, Хрвати и Словенци јесу.један народ који је, због историјских случајности и туђинских сметњи, остао све до скора без своје јединствене националне државе. Када се, после слома аустро-угарске монархије, указала прилика за његово уједињење, народ се тај нашао пред великим разликама имена, вероисповести, азбуке, политичких установа и културнога живота. Али свест о националном јединству била је код Срба, Хрвата и Словенаца јача од свих разлика које је међу њима историја створила, и они су одлучили да се, и иоред свега онога што их је раздвајало у прошлости, а што их раздваја и у садашњости, уједине у заједничку државу. Према стању ствари које је постојало, оснивање те државе није се могло извести на историјској основи; све политичке установе које су се код Срба, Хрвата и Словенаца развиле у току историје, служиле су њиховом племенском сепаратизму и отежавале њихово политичко у]едињење. Ово нарочито важи за стару српску и за стару хрватску државу; и једна и друга имала је одвећ уски племенски оквир за уједпњење свих Срба, Хрвата и Словенаца. Први услов за стварање државе СХС био је раскид са сваким државноправним историзмом; као што су се морале збрисати свеисторијске границе које су српско-хрватско-словеначкп народ раскомадале на неколико држава и покрајпна, тако су се морали збрисати и историјски устави који су у тим границама постали. Држава СХС морала је бити нова држава са новим уставом. Доследно овом основном начелу, за државу СХС сковано је ново име, у место да се усвоји један од оних државних назива који су били освештани историјом. Исто тако, њој је смишљена