Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК ДРЖАВЕ

21

нова застава и нов грб; у тим новим државним символима било је по нечега и од српских и од хрватских и од словеначких символа, али ни с једним од тих посебних племенских символа они нису били истоветни. Што је главно, држава СХС није хтела примити ни од које раније југословенске државе њен устав, и зато се морала сазвати нарочита Уставотворна Скупштина, која he држави СХС прописати уставни поредак сасвим изнова. До састанка Уставотворне Скупштине, мислило се да је боље живети ма и у једном привременом стању, без утврђеног правног поретка, него живети под владом једног локалног устава, на пр. српскога, који би се протегао на целу област државе СХС. Када се Уставотворна Скупштина састала, она се ставила на гледиште, да је њен задатак дати устав једној држави која дотле није имала устава. Уставотворна Скупштина радила је онако као што раде револуционарне Скупштине, наиме, није водпла рачуна о прошлости, и почињала је државни живот из почетка. Због тога, што се устав државе СХС не може довести у везу ни са каквим ранијим уставом, држава СХС јесте са гледшпта уставног права нова држава. Да је устав краљевине Србије био протегнут на целу државу СХС, или да је бар Уставотворна Скупштина извршила уставну промену по прописима српског устава, онда би се могло тврдпти да је, с уставноправног гледlппта, држава СХС продужење краљевпне Србије, јер са њеним стварањем није извршен никакав прекид у уставном стању краљевине Србије. Али било је урађено сасвим друкчије, и то не случајно, него са утврђеним планом, да се сваки, па чак и српски, државноправнп историзам, одбаци. Ово треће мшпљење јесте једино које остаје, пошто се одбаце прво и друго мишљење. Разлози који говоре протпву првога и другог мишљења, потврђују посредним начином треће мишљење. Tpehe мишљење јесте у главноме мишљење твораца Видовданског Устава; оно одговара њиховој политпчкој идеологији, и oceha се проведено кроз оне акте који су предходилп доношењу Видовданског Устава. Због тога правна аналпза тих аката не испада у корист ни првог ни другог већ само у корист трећег мишљења. Укратко, питање о томе да ли је држава СХС нова или стара, решава се овако. Стварање државе СХС није изазвало нпкакав прекид у дотадашњем систему међународних уговора краљевине Србије: зато, са гледшпта међународнога права, држава СХС јесте стара држава. Стварање те државе изазвало је, напротив, потпун прекид у дотадашњем уставном стању краљевине Србије: зато, са гледишта уставног права, држава СХС јесте нова држава.