Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ЛИЧНА СЛОБОДА II ПОЛПТИЧКА ПРАВА

441

штини, изгледа да се мислило само на бесплатност основне наставе. У сваком случају, само је настава бесплатна; нису ■бесплатна ни учила нп пспптп ни сведочанства (по закону о таксама, таксе се наплаћују п за сведочанства и за испите). „Верска пастава даје се по жељп родптеља, односно старатеља, подвојено по вероисповестима, а у сагласности са њиховим верскпм начелима“ (ст. 7, чл. 16 У.). Веронаука се, дакле, предаје на државним школама, али не као обавезни предмет (пошто се верска настава даје деци само по жељи родитеља). Сваки родитељ има право да се његовом детету да верска настава, под условом само. да је његова вероисповест призната; макар бпо само један родптељ који тражи наставу пз једне одређене веропсповести, његова се жеља мора задовољпти. У Уставу није речено, да на университетима морају постојати богословски факултети. Осим верске наставе која се на захтев родптеља даје у школама, црква нема другог утицаја на наставу. „Све установе за образовање под државнпм су надзором" (чл. 16, ст. 11), што значп, надзор над школом прппада пскључиво држави; она га не делп са црквом. „Мањинама друге расе и језпка даје се основна настава на њпховом материнском језику под погодбама које he прописати закон“ (чл. 16, ст. 13). Ова одредба стојп у вези с тиме што грађани морају слатп своју децу у државне основне школе, и што, по уговору о затптптп. етнпчких мањина, те мањине имају право на основне школе властитог језика. Члан 16 Устава, који говори о школп, садржи пзвесне проппсе законодавне полптике; (а) „У целој земљи настава почива на једној истој основи прилагођавајући се средпни којој се намењује“ (став 4). Ово је, изгледа, упутство за законодавца да наставу уреди као органску целину, са међусобном везом између школа разних степен п разнпх врста. (b) Све школе морају давати морално васпитање и развпјати држављанску свест у духу народног једпнства п верске трпљивости" (ст. 5). (с) „Стручне се школе отварају према потребама занимања" (став 8). Овим се ваљада хтело pelni, да he се стручне школе отварати за ону врсту стручног образовања која је у коме крају, с погледом на занпмање већега дела становништва, потребна. На пр. шумарске школе у крајевима који су богати шумама, трговачке школе у великим трговачким средиштима, и т. д. С тим у вези стоји п чл. 22 Устава: „Држава се брине да се свпма грађанима створи подједнака могућност спреме за привредне послове којима нагињу. Она he у томе смеру провести стручну наставну организацију и уредпти стално потпомагање школовања способне сиромашне деце“. (d)„ Држава he помагатп рад на народном просвећивању“ (став 12). Поред основних школа, потребне су и друге установе за народно просвећпвање; држава не узима на себе организо-