Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

452

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

се уредити оспособљавање инвалида за рад и васпитање ратне сирочади, све је то остављено законодавцу. 471. — Поред ових мера којима се заштићују привредно слабији, има у Уставу таквих мера које су пепосредно улрављене протпв привредно јачих. На прво место долази члан 25: „Слобода уговарања у привредним односима признаје се, у колико се пе противи друштвеним иитереспма". На основу овога члана било би могуће донети закон противу свих оних уговора којима се стварају велика капиталистичка предузећа, картели и трустовп. После члана 25 треба поменутп чптав нпз одредаба које се тпчу својине и које нмају циљ да спрече стварање бар извеснпх облика велпке пмовине. (1) Члан 37 зајемчава својину, али уз промену њене дефиниције. Својина пије више једно право које искључиво служи интересима сопственика; у употреби свога права, сопственик је дужан водити рачуна о пнтересима целине; употреба приватне својипе на штету целине забрањена је. Због тога промењеног схватања свбјпне, она не представља вшпе једно апсолутно, пеогранпчено право. „Садржина, обим и ограничења приватне својпне одређују се законом" (чл. 37, став 1). Лична својииа није укинута, али од чисто личног права какво је раније била, претворена је у једну мешавину лпчног права и социалне функције. То је један компромис између индивидуалистичког п социалпстичког схватања својине. Уставно јемство својине обезбеђује личну својину као и личну слободу противу произвољног поступања управних власти; ограничења права својине може управна власт наређивати само на основу закона. Али на основу закона својина може бпти не само ограшгчена него и одузета. То се утврђује ставом другим члана 37: „Експропрпјација приватне својине у општем интересу допуштена је на основи закона, уз правпчну накнаду". Под експроприацијом мислн се на обичпу експроприацију, која се вршп у пнтересу јавне управе, поглавито ради омогућавања њених технпчких радова (на пр. регулисања вароши, грађења железнпца, пт. д.). Таква експроприацпја није допуштепа у фискалнпм циљевима; појединцу се може одузети сопственост, ако оиа стоји на путу управној властп у вршењу њенпх послова, алп не може му се одузети тога ради да бп се држави створили прпходи. Исто тако експроприацпја нпје допуштеиа ни „у пнтересу соцпалне правде“. Држава не би могла одузетп имовину впшпм друштвенпм редовпма, да бп поправпла материално стање нпжпх редова. Да се у члану 37 мислило на обпчну експроприацшу по чпсто административним потребама, впдп се по томе, што је уставотворац сматрао за потребно да експроприацији у пнтересу социалие правде посвети нарочпте чланове. Пз овога изилази овај закључак: