Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

СОЦИАЛНА ПРАВА И ДУЖНОСТИ

457

дање јесте једна мера противу великог поседа, јер установа фидепкомпса имала је циљ да спречп распарчавање већих породlгчних пмања. 472. Поред мешања у привредне односе ради заштпте прпвредно слабпјих, држава има такође да се стара о физпчком одгоју и културном развитку народа. Њепо старање о културном развптку бпва посредством државних школа, о којима је већ раније било говора. Пlто сс тпче физичког одгоја, о томе говоре два члана Устава, чл. 27 п чл. 28. (1) „Држава се стара: (1) о поправци ошптих хигијенских п социјалних услова, који утпчу на народну здравствепост; (2) о нарочитој заштпти матера и мале деце; (3) о чувању здравља свпх грађана; (4) о сузбијању акутних и хроничнпх заразнпх болести као п сузбијању злоупотребе алкохола, п (5) о бесплатпој лекарској помоћи, бесплатном давању лекова и других средстава за чување народног здравља сиромашним грађанима" (чл. 27). Све се ово сводп на то, да народно здравље има да буде један од задатака државне полптике. Протпву болести држава пма да се бори као протцву друштвених појава, отклањајући опште узроке који болести изазпвају, п дајући своју помоћ прпвредно слабпјима, којп немају довољно средстава да се од болести бране. (2) „Брак стоји под заштптом државе" (чл. 28). Предлагачи овог уставног прописа посматрали су брак са гледишта народнога здравља; брачна заједнпца човека п жене даје впше јемства за физички одгој народа него небрачпа. 0 правном домашају члана 28 нису бплп начисто ни у само.ј Уставотворној Скупштини. Једнп су узпмали, да члан 28 пзискује казнепоправне проппсе противу браколомства; другп ,су узималп, да члан 28 задржава установу црквенога брака, итд. У ствари, правни значај члана 28 састоји се у овоме: (а) брак није један уговор чију садржину и трајање супружници одређују по својој вољн; то је једна установа створепа законом; супружницп имају само да пзјаве да ли пристају па онакав заједнпчки жпвот какав је законом под имепом брака проппсан. Један слободан брак, који би супружнпцп сматралп као своју личну ствар, који не би био закључен у законскпм формама, п у коме би свака страна имала право отказа, такав брак не би одговарао члану 28. (b) С правног гледпшта, разлпка између брачне и небрачне деце мора се чпнити. Правни положај небрачне деце треба поправљати, али у томе поправљању не сме се ићи тако далеко, да правни положај небрачне деце постане истоветан с правним положајем брачне деце. Ако би се брачна и небрачна деца потпуно изједначила, разлика пзмеђу законског и слободног брака пзгубила би готово свакп значај.