Vasiona

ИСТОРИЈСКИ ЛЕТ ГЕРМАНА TИTOBA Човек који је доживео седамнаест свитања y васиони

Непуна четири месеца после првог човековог лета y вештачком сателиту око Земље, са територије Совјетског Савеза je 6. августа 1961. године y орбиту избачен и други коемички брод-сателит који je y себи понео човека. Био je то „Восток-2” y коме ce налазио као пилот мајор Герман Степанович Титов. После Јурија Гагарина, првог космонаута, то je други човек који je y сателиту обишао око Земље. Задатак Титовл»евог путовања y „Востоку-2” je био да ce проучи утицај дужег боравка y орбити и каснијег спуштања на човечји организам и, нарочито, да ce проучи радна способност човекова y условима дуготрајног боравка y бестежинском стању. Брод-сателит „Восток-2” кретао ce no путањи која je била блиска прорачунатој, са следећим параметрима: даљина од Земл.е y перигеју 178 км; даљина од Земље y апогеју 257 км; угао нагиба путање према екватору 64 степена и 56 минута; почетни период једног обиласка око Земље 88,6 минута; Тежина космичког брода-сателита „Восток-2” била je 4.731 кг не рачунајући последњи степен ракете-носача, Он je no конструкцији готово потпуно једнак космичком броду-сателиту „Восток-1” y коме je Јуриј Гагарин једанпут обишао око Земл>е. „Восток-2” je тежи од Гагариновог брода за свега 6 килограма. За разлику од Гагарина, Герман Титов je око Земље обишао 17 и по пута. Његов лет je трајао 25 часова и 18 минута. За то време je он прешао преко 7С0.000 километара. Најважнмја карактеристика Титовл.евог историјског обилажења око Земл.е y сателиту „Восток-2” je чињеница да je он сам управл.ао бродом за време спуштања, уместо да je то било препуштено аутоматским уређајима. После спуштања Титов je изјавио да je командовање бродом лако и сигурно. „Брод ce на путањи може поставити y било који положај и спустити y било коју област на Земл>иној површини” рекао je on. Друга карактеристична појединост васионског лета Германа Титова јесте што je он био први noBen који je и спавао y вештачком сателиту. Било је предвиђено да Титов проведе y сну 7 и по часовз од 18 часова и 30 минута 6 августа до 2 часа 7 августа. Он je заспао y одређено време, али ce пробудио y 2 часа и 37 минута више nero пола сата касније. Трећа карактеристична појединост Титовљевог лета, a она je можда и најважнија, сазната je из изјаве професора В. И. Језовског. On je рзкао: ..Потребно je нагласити да je дуготрајни боравак Титова y бестежинском стању довео до извесних промена y његовом вестибуларном систему, што ce с времена на време манифестовало y осећању извесне непријатности.” Остаје да ce утврди да ли je до тога дошло услед индивидуалних особености Тито-

вљевог организма или je то директан утицај дужег боравка y бестежинском стању. За време овог лета Титова су стручњаци на Земљи посматрали помоћу телевизије (слично као и Гагарина). За време боравка y космичком бродусателиту Титов je могао обављати све физиолошке потребе. Поред тога, он je ручао и вечерао ван Земље. Јео je специјалну висококалоричну храну припремљену y лабораторијама. Храна ce налазила y нарочитим тубама, одакле ce рукама истискивала право y уста.

И Титов je, као и Гагарин, полетео из рејона Бајконура северо-источно од Аралског језера, a спустио ce близу Саратова на Волги. Ракета-носач космичког брода-сателита била je и код Гагарина и код Титова састављена од 6 ракетних мотора укупне снаге око 20 милиона коњских снага. Према речима професора Меркулова тежина ракете-носача на старту je „преко 100 пута већа од тежине „Востока-2”. Према подацима објављеним y совјетској штампи С. К.

БEOГ P A Д јул-септембар

ЧАСОПИС 3 A АСТРОНОМИЈУ И АСТРОНАУТИНУ

Г О Д И H A IX 1961 број 3