Vasiona

5. Amplitude impulsa se menjaju u toku vremena, si. 2 a te promene imaju karakter slučajne prirode. Ove promene amplitude su, najblaže receno, čudne kad se ima u vidu da je perioda konstan*na sa velikom tačnošću. Zato su već izvršena neka merenja sa ciljem da se otkrije da li ove promene amplitude nastaju na samom izvoru ili negde na putu od izvora do posmatrača. Iz tih merenja je zaključeno da se promene amplitude sa dužom periodom mogu objasniti meduzvezdanom scintilacijom, medutim, vrlo kratke promene najverovatnije potiču od samog izvora.

Odmah posle sistematizacije osnovmh kaiaktehsuka pulzaia krenulo se u potragu za optičkim izvorom kome bi se mogie pripisati sve ove karakteristike tj. traganje za zvezdama koje bi se mogie identifikovati sa ovim radioizvorima si. 3 Do sada je taj posao ostao bez pouzdanih rezultata. Za taj neuspeh postoje dva osnovna razloga. Prvo, merenje položaja radioizvora ne može se obaviti sa tolikom tačnošću, koja bi bila neophodna da se izvrši identifikacija pouzdano, i drugo, još se ne zna koji tip zvezda može da pulzira sa ovako kratkim periodama, da li su to „beli patuljci“ ili „neutronske zvezde“ ili možda neki treéi tip zvezda. Dakle, ne zna se sigurno kakvu zvezdu treba tražiti. Teoretica« su veé pokazali da bi zvezde „beli patuljci“ mogie da pulsiraju sa karakteristikama koje imaju pulzari ali nažalost medu kandidatima za optičku identifikaciju nema belih patuljaka, nema ih na onim položajima na nebu koji odgovaraju polcžajima pulzara. Neutronske zvezde takode zadovoljavaju po svojim karakteristikama ali to su zvezde čije je postojanje još uvek problematično, one naime još nisu posmatrsne i postoje samo u radovima teoretičara. Na kraju se mora reći da nijedan od zvezdanih modela koji su do sada objavljeni nije u stanju da objasni sve karakteristike pulzara i nijedan nije prihvaćen od većine teoretičara.

J. Arsenijević

SI. 3. Ohlast na mìni oko izvora CP 1919. Fravougaonik približno predstavlja netačnost u radio položaju koji daje Cambridge opservatorija. Zvezda u pravougaoniku je „piava zvezda“ 18. prividne veličim. lako po položaju odgovora, za sada nema fizičkog opravdanja da se ona pregiasi za pulzar CP 1919.

METEOROLOŠKI I KLIMATSKI USLOVI NA PLANETAMA

U paslednje vrenie sve je intenzivnije ispitivanje fizike pianeta Sunčeva sistem Ovo je prvenstveno u vezi sa planovima odlaska istraživačkih laboratorija i ekspedicija. na ove planete. Posebna pažnja se posveéuje atmosferama pianeta jer one neposredno utiču na konstrukciju i osobine kosmičkih letilica, kao i na mogući život čoveka na ovim nebeskim telima. Ovde ćemo sažeto prikazati sadašnja znanja o meteorološkim i klimatskim uslovima na planetama, koristeći podatke američkog meteorologa G. Ohringa iz njegove knjige „Weather on the Planets“ iz 1966. godine. Sve informacije o planetskim atmosferama dobijamo iz zračenja tih pianeta. Deo tog zračenja je vidljiv —to je odbijena Sunčeva svetlost, a drugi deo je nevidljiv. Čovečje oko može da oseti zračenje čija je talasna dužina od 0,00004 cm (Ijubičasto) do 0,00008 cm

ВАСИОНА XVII. 1969. 1

9