Vasiona

Велике планете су као и Месед увек близу еклиптике. Путање су им елипсе али са тако малом ексцентричношћу да их слободно можемо, упрошћења ради, сматрати круговиада. Кретање им je спорије уколико су даље од Сунца. Своје положаје y односу на звезде некретнице знатно неправилније мењају него ли Сунце и Месец. Најдуже време ce крећу истим правцем као Сунце и Месец, дакле директним тј. од запада ка истоку, али y извесним интервалима, различитим за поједине од н>их 3 крећу ce и супротним правцем од истока ка западу 3 дакле ретроградним али само за једно одређено време. Показало ce да ове неправилности стоје y вези са положајем планете према Сунцу. Привидно кретање спољних планета иде приближно на следећи начин. Узмимо за пример кретање Јупитера онако како га ми са Земљевидимо (сл. 4). Када je Земља yТ г планета je y Ј г ; тај ce положај зове коњункција са Сунцем. Тада Јупитер пролази кроз меридијан y подне и ми га једно време пре и после коњункције не видимо. Привидни пречник му je најмањи (око 30”) a удаљеност највећа. Када планета доспе y тачку Ј г a Земља y Г 2 угао S 1\ / 2 биће прав, планета je y Западној квадратури, кроз меридијан пролази ујутру и може ce видети само после поноћи. Привидни пречник je сада повећан (око 38”)- Када планета доспе y тачку / 3 биће y опозицији са Сунцем, јер ce Земља (Г 3 ) поставила између ње и Сунца. Удаљеност je тада најмања a привидни пречник највећи (45”)- Планета пролази кроз меридијан y поноћ и види ce целу ноћ. Овај положај планете je најповољнији за^посматрања.

Док ce y тренутцима коњункције и квадратуре Јупитер кретао директшвд правцем, неко време (око 60 дана) пре опозиције почиње ce кретати ретроградним правцем и продужује овакво кретање исто толико времена и после опозоције. Епохе y којима ce правац кретања мења зову ce застоји или стације, јер нам тада изгледа као да ce планета не креће. После другог застоја долази опет до квадратуре (/ 4 ), али овога пута je то источна квадратура јер je планета сад исхочно од Сунца. Кроз меридијан пролази око 18 часова увече и види ce само до поноћи. Најзад после извршене једне потпуне синодичне револуције планета je y тачки / 5 т.ј. поново je y коњункцији са Сунцем. После опозиције па до наредне коњункције привидни пречник јој je стално опадао. Ако бисмо y току целог описаног времена положаје планете уцртавали y какву звездану карту добили бисмо путању планете y виду криве линије са два заокрета, што je претстављено на ск. 5 3 y којој су редом означене коњункција, западна квадратура, застој, опозиција, источна квадратура, коњункција. Привидна кретања унутрашњих планеха (Меркура и Венере) нешто су другојачша од оних спољних планета. Пре свега 3 пошто су обадве ове планете ближе Сунцу него ли Земља оне не могу никад бити y опозицији са Сунцем јер ce никако не може догодити да Зешва доспе y положај између планехе и Сунца. Стога оне су само y коњункцији са Сунцем и то једном кад су даље од Земље и други пут кад су ближе овој ; први случај ce зове горња коњункција a други доња коњункција. (Сл. 6) Даље 3 не могу ce никад много удаљити од Сунца због чега ce никад не могу видети о поноћи.

t Сл. 4.

Сл. 5.

ВАСИОНА XVII. 1969. 1