Vasiona

који ce релативно брзо мењају како услед кретања планета на путањама тако и због њиховог малог одсхојања од Земље. Привидна кретања планета су прилично замршена јер ce не креће само посматрана планета него и Земља па са овом и посматрач. Видели смо да ce нормално привидно кретање планета на небеској лопти одвија директним правдем, од запада ка истоку. Међутим када je планета y опозицији са Сунцем, тј. y тачки супротној Сунцу, Земља због своје веће угловне брзине превазиђе планету на пухањи, услед чега, за извесно време, правац привидног кратења планете je ретроградан тј. од истока ка западу. У тачкама између директног и ретроградног кретања планета je y застоју тј. изгледа као да ce не креће, a ако ce истовремено мења и ширина планете њено утловно одстојање од равни еклиптике, планета ће, посматрана са Земље, описивати омчу између звезда (в. сл. 8). Р-Д-

ВИЛХЕЛМ СТРУВЕ

Оснивач астрономске лозе „Схрувеа“, Вилхелм фон Струве je отпадник од дуготрајне традиције својдх прехходника, који су такође били творци сасвим друкчдје лозе. Његови предцН били су по храдицијд филолози, a он сам je добио темелдш филолошко образовање. Чак je добио златну медаљу за одличан научни рад о александријским граматичарима из доба Лагида. Ho, потоши славни астроном je окренуо леђа филологији, без много размишљања и двоумљења. Вдлхелм фон Струве ce родио 15. априла 1793. године, y малом месту Алтони, тада градићу крај Хамбурга. Од ране младости je показао много сдшсла за научни рад, a када je почео да изучава астрономску науку, видео je да je пронашао свој позив. Као двадесетогодишњак, пише ддсерхацију о одређивању положаја Дорпатске опсервахорије. Са успехом je одбранио своју тезу на месном универзитегу, где je студирао астрономију. Годцну дана касније, постаје научни сарадник ове институције и астроном-опсерватор поменуте опсерваторије. Дорпат, како га Немци зову, или Јурјев, што je руски назив, je данашњи Тарту, y Естонији. Тамошња опсерваторија постаје једна од водећих европскДх опсерваторија свога доба, захваљујући Струвеу. Он je био Дзванредан организатор, изврстан теоретДчар и нада све прецизан практичар. Струве je одмах почео реорганизацију опсерваторије и набавку Новдх инструмената. Те инструменте je подвргао брижљивом испитивању, како би проучио и одмерио све њихове квалитете и мане. Године 1818., када je постао професор астрономије ц дирекхор опсервахорије, Схруве почиње да издаје „Асхрономски годишњак“ своје институције и већ тада успоставл>а хесне контакхе са Академијом наука y Санкх-Петерсбургу, данашњем Лењинграду. Његов реноме ce шири y круговдма научника-астронома Европе, док хај утицај y крутовима астронома хадашње Русије постаје важан фактор. Током тих првих година, Струве почиље да изучава двојне звезде, шхо ће осхахи његова главна преокупација, толико звачајна као основица за све даље радове на поменутом пољу. НаучницД Пулковске опсервахорије, опсервахорије кају je он створцо, ће нарочито много допринехи изучавању двојних звезда, разрађујући идеје и меходе свог генијалног учихеља. Осим двојних, Схруве изучава распоред звезда y простору и бави ce геодетским радовима. Када je почео схудију двојних звезда, није имао ни микрометар, na je морао сам да га конструише. Ho, имао je добру прнлику да опреми опсерваторнју одличним и хада најбољим асхрономским инструменхцма, y чихавој Европи, захваљујући хехнцчкој помоћи и брижљиво израђеним инсхруменхима, које je за опсервахорију израдио генијални опхичар Фраунхофер, један од велнкана физике. Фраунхоферов прецизни микрометар и сјајан рефрактор су били чувенн. Рефракхор je једно време био инструменх хе врсте са највећим објективом y читавом свеху, a y исхи мах и најбољих опхичких квалихеха. Пречник објекхива овог инструмента je 24 санхимехара, a конструисан je 1824. Тек 1835., y Кембриџу, Енглеска je монхцран рефракхор већи од овога, чији пречник има 32 санхнметра, a конструисао га je француски оптичар Кошоа. Струве je био посмахрач са изузетно малом „личном грешком“. Он je извршио замашан рад осматрања свдх звезда до девете привидне величине, од северног небеског пола до двадесетог схепена јужне ширине све y циљу проналажења двојних звезда.

ВАСИОНА~ XVII. 1969. 1

19