Vasiona
Kao што je напред показано (сл. 1.1. a) синус угла Q.' који образује нормала повучена кроз центар централнога диска са правом (зраком) која пролази кроз први мцнимум дата je формулом 1,22 X sin Q' = (1.1) D v ' a пошто je, као што ћемо касније видети,угао fl'y овоме Случају мали то можемо писати 1,22 X П' = (1.1!) Из ове формуле видимо да угао П' опада са повећањем пречника D отвора светлосног снопа. Према томе уколико je дијафрагма отвора односно улазна пупила оптичког система већа утолико ће n димензије (пречника) дифракционе слике бцти мање, тј., при великом отвору, слика (једне тачке) ће тежити ка облику и дцмензијама једне тачке. Полупречнцк централног дцска y простору слцке дат je формулом 1,22 X г ' = ■ ; (1.2) 2n sin u где je n' нндекс преламања средине y простору слике, a u' апертурни угао y истоме Du простору који можемо заменити изразом . Овде je х' удаљење слике од оптич2х' кога система.
2. Моћ разлагања (раздвајања) објектива
Ha слици 2.1. приказан je тавки позитивнц оптцчки систем S који y овоме случају може представљати један објектив извесног оптичког инструмента (фотографског или пројекцДоног апарата или пак визуелног цнструмента) ограничен кружном апертурном дијафрагмом D . Нека ce y простору предмета налазе два светлосна извора y виду тачака A и В. У равни слике услед дпфракције уместо тачака А' и В' добићемо њихове дифракционе слике које смо означили са два крута полупречника r'. Однос пнтензитета главнога максимума према следећим узастопним секундарним максцмудшма стоји y размери 1:0,045:0,016 цтд. Обзиром на ову чињеницу као што je и напред речено уместо целе дифракционе слике узимамо само централни диск који припада првоме главноме максдмуму, док остале максимуме занемарујемо. Ови централни дискови ce y вертикалној равни пројектују y виду дужи а' а' и b' b', a на профилници y виду rope поменутцх кружних дискова (кругова). Као што ce види из слике 2.1. центри ових кругова А' и В' односно А" и В", ce налазе на истоме угаоном растојању П' као и тачке предмети A и В na je £2'=П. У приказаноме случају тачке A и В ce налазе на таквоме растојању да ce њихове дифракционе слике представљене централним дисковима чак и не додирују. Одговарајући дијаграмп расподеле интензивности осветљености за дати случај приказани су на слици 2.2. Главни максимуми ce налазе такође на растојању А' В' односно A" В” које одговара слици 2.1. Обзиром на то да су ове слике довољно размакнуте, a и разлике интензивности између њих и интензивности y међупростору који их дели велике, то ће и контраст бити велдк па са сигурношћуможемо тврдити да he ce ове две сликевидети раздвојено. Приближимо лп тачке, A и В тј. ако смањимо њихово растојање, тада ће ce и дијаграми расподеле светлосне еиергије приближавати. Према Рејли-у (Rayligh), a и опитима je потврђено да je гранични (најмажи) размак односно угао при коме ce могу две тачке још видети раздвојено, онај при коме први минимум (први тамнц колут) једне дифракционе слике пролазц кроз пројекцију главкога максимума, односно кроз центар централнога дифракционог
26
ВАСИОНА XVII. 1969. 1